Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мир је да се чује Где пролази тихо минут за минутом. Али с црне куле кобан и потмуо Глас поноћног звона одјекну у тмини — Негде из дворане дуг се уздах чуо У мраку, у немој студеној тишини.
Африка
“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим,
Милићевић, Вук - Беспуће
како се распрши у трен ока на све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
А јаој, мајко моја, рука!... А јаој! — разлеже се кукњава, а затим само кркљање, јечање и стењање. Један је потмуо глас псовао чак и дотичног вођу, па умуче.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Љутито): Хајд, сада иди! МАРИЈА (одлази; силази у кујну у којој настане потмуо жагор кад она уђе). Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне.
Попа, Васко - КОРА
заговара ме више Беспослени ветар Као да ме не примећује Путујем брже Мисли ми кажу да сам оставио Неки крвав неки потмуо бол На дну понора за собом За размишљања времена немам Путујем (1943—1945) ПРЕДЕЛИ У
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером... Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Бог сакатих данас престао да влада Овом земљом плача и веселог рата!” И потмуо јаук богатих пандура Шиба ваздух страстан... а дан црвен тече.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Испрва нигде гласка, само се чује потмуо бâт од корачања стотина људи. После се чују команде: чета стој! смирно!... вољно...
наједанпут осетих да ме састраг загрлише две мале, коштуњаве, сухе и хладне ручице, а на самом уху некакав слабачак, потмуо детињи глас прошапута ми: — Чичо! пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа... да ли ја ово сањам?...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, бурни запад припрема оркан и пламен, И тавни облаци бацају страшну сен Свечани, мртви мир прекида потмуо тутањ, С ког људски разум постаје срца плен. И час већ стиже! С опалих звонара страшно Грунуше звона.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Чује се на степеницама, до врата, стењање, неприродно мљаскање устима и потмуо глас: »Моја је ово, моја кућа!« Појављује се глава Парапуте, али леђима окренутог, несразмерно развијена и утрпана