Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Чудна работа!... Кућа му је, некако, сама за себе на пустоме брдашцу. С леве стране поток, а десно лужина... У Николе лепа снаха, још чудније!
— И он се, несрећник, грохотом смејао. После се дигао са свога места и као змија се вукао уз поток Николиној кући. Кад је већ близу био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма, па је онде кресао.
После се тако исто лагано вратио натраг у Турски Поток, па је онуда читав дан лутао, а Стојна му је свако мицање пратила.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Иди, иди, слуто, овде ти лажи не пролазе. Огледај се гди у поток, пак ћеш видити стоји ли ти лепо да се чиниш добап.” Наравоученије Курјаков совјет овде чини се добар и полезан, али
„кад год дођем” — каже — „на који поток за напити се, не могу доста да се нагледам моје красне коже! Веруј ми, секо, да сто очију имам, имао бих шта гледати.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком, зажуборише у мраку, пуни жара.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
наиђе покрај заседе, онај један Турчин опали и Живка убије, но они други промаше мога оца и не згоде га, већ побегну у поток, пак у Ваљево.
Онај што је турске коње водао утекао је у поток, како је прва пушка пукла у кући, а коње је пустио; друкчије Турци би може бити могли утећи.
Ја са оно 60 коњика истрчим на брдо, имамо шта и видети: наши низ један поток шумаром бегају, а Турци с обе стране пољем, опколили коњици, а пешак за нашима кроз честу трче и бију.
Разговарамо се: куда ђе? да неће Шанцу? — и веће зађоше за брдо. Прође, реци, један сат, а они обишли уз један поток, пак јуришише на Грбовића и на Милоша с леђа, а пешак из шанца; онда наши немаду куда но право кроз коњике.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде. Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: — Нуто,
Ако смо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти! Рака удари навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. Сима не хте кући, него окрете наниже механи. Пуна механа селака.
га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. — Та пушку ми дајте да убијем пса!
Једно од њих, чепкајући по шушњару и грању крај обале, што је поток овда-онда придолазећи нанео, ишчепрка попову капу, па потрчи с њом међу своје другове.
Један је, боме, и поткачи, те с ноге на ногу стаде одлетати јадна чита низ поток, па чак поред зида школског. Деца алачу за њом — читав урнебес!
никаким другим »утварама« осем поповом капом, коју је он у винограду, бежећи од града, заборавио, те је бујица снела у поток а деца нашла — што потврђује и сам Живадин и Митар, који је попа гологлава стигао и набио му кошницу на главу да га
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сув поток крај ког мртво ћути, Без гласа и без прама дима, Сеоце; само златом жути Тиква по врелим вртовима. Све жега мори
Задњи прам магле негде пуши, Кроз мочвар вриште луда јата; Жут поток с брега песак руши, Сунчево злато сја из блата.
БУКВА Цело је небо у њу стало, Сенке јој као провалије; И све је поље за њу мало, И поток мрава из ње лије. Пролазе кроз њу сјајне вреже, И један црни рефрен злоћи; Јејина једна ту сад леже Новог и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтиклом нос, да би предупредила поток суза.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
стране виса, прешла борову шуму па избила у једну долину коју је вијугаво просецао брз, пун иловаче и црвеног шљунка, поток, она на том потоку, замућеном крвљу, угледа једно бело, до појаса потпуно голо, тело сасвим размрскане главе.
Африка
Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток преко кога прелазимо, и пијем много и слободно.
Идем на поток који није далеко, перем се брижљиво. Уплашим масу црно–белих птица које продужавају да круже нада мном.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У дубини су се плавеле долине. Међу шумама и пољима у долини, кривудала је Ондава, бистра и брза, као горски поток. Био је необичан мир у земљи откуда се попео до Дукље. Сунце је, са десна, залазило над тим крајем.
Дете је било мајушно, сиво, модро, мртво. То јој нису рекли. Била је изгубила свест и из ње је крв, као поток, липтала. Ту крв више нико није могао да задржи.
Живот му је био, до Кијева, удовички – био је човек усамљен, курјак, лептир, намћор, поток – а одсад ће морати, да се изгуби, у неки заједнички Дњепар, маторе Шевичке.
Теодосије - ЖИТИЈА
видеше како се мраморни гроб светога, благодаћу Светога Духа, миром као водом наводнио, и како одасвуд испуњаван као поток отиче и цркву обагрује и облагоухава, и чудом ужаснути одскочише да јаве проту.
видеше, беси се стадоше радовати и окупивши се у гомили на светог нападоше и са те стене, по божјем попуштењу, у онај поток мутни стадоше га вући, и по оштром камењу раздираху тело његово, сами себе подстичући и говорећи: „Пожурите, другови,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Хомољу сељаци обично чувају кошуљицу док дете не напуни годину дана, а онда је пусте низ поток или реку. Ако, пак, пре овог времена кошуљицу изгубе или је неко украде, верују да онда дете неће живети.
⁶ Пре него што породиља пређе поток или реку, она мора да се напије вода из потока, а затим да мало сипа у недра, па ће имати млека колико јој треба.
“ У Поречу, породиља загази у реку или поток, пије воду и сипа је у недра говорећи: „Како ова вода иде, тако и мени млеко.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
истерали искру из кремена, нису води помогли да шикне из стене, нису градили колибу од глине ни од сламе, нису низ поток пуштали сплава, ни имали барке поломљене, нису никада за сапутника имали једино мрава, који никада нису били
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
само њој познатом пречицом кроз поља, и таман кад помисле да су близу циља, отвара се нови шпил брда, поново је ту поток који треба прегазити. поново успон и ограде од коља и шибља — једини траг човекове присутности.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свет је заносан зато што је такав какав је: Онде поток, Онде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца, Ево хлад. Толиком здрављу, толикој радости и добродушности, ми данас
у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из прастаре шуме и шуњају се према кукурузима.
Речица, поток, воћњак, шикара, двориште, пропланак - све има моћ симбола, све је први пут виђено и доживљено. Човек-путник препознаје
ове књиге први пут су објавиле Змајеве дечје игре, у сарадњи са РУ „Радивој Ћирпанов”, године 1973, под насловом Онде поток , онде цвет.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Симу хоће понекад осећање да угуши. Он не може да дође до речи. Кад је осећање на највишем врху, онда обично усахне поток од речи. У невољи Сима гради речи, нов језик; али тај језик слабо ко разуме.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
дружина са мноме, Ми идемо Стражилову томе, Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио Па нам пута младим препречио, Преко њега скачемо лагани, И ево нас на другојзи страни, А одавде све још
“ 15. Оваки бија поток њени речи, Још мени звони у уву њезин звук, Славуја гласак преумилно звечи Кроз ноћи каде плови бајни мук, Умилно
ВИИ Један поток туд тец'јаше, Преко њега мостић легâ, Ма за друге он бијаше. А никада још за њега. Јер је поток, како поста, С
ВИИ Један поток туд тец'јаше, Преко њега мостић легâ, Ма за друге он бијаше. А никада још за њега. Јер је поток, како поста, С брега на брег свеђ прескакâ, Па сад ето преко моста Жури свога коња лака; Моста прође, но, гле саде!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
увијек били празнични, сјајни и пуни шапата, па ме тако повуку и ошамуте да не знам куд бих прије: кроз кукурузе, низ поток, уз бријег.
— Еј, домаћине, је л тамо Балаћ? — Отпирио на поток да с цурама ашикује — одвраћа неко из дворишта. — А мали Гончин? — Он отишо да гледа ...да се поучи.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ено ораха, прелази му крошња преко зида. Под орахом седим и везем, а ногом љуљам колевку... Низводу цвеће... пун поток облака... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Нисмо дошли да просјачимо, па да чекамо да нам се смилује!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Више бунара била је винова лоза, а насред дворишта стари дуд — „шандуд“. С леве стране беше одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотем... Је ли, памтим ли добро?
После, пошто затворимо кухињска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, у башту и поток, те да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила...
су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се. Поток се прошири и искривуда.
После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток. Влага потока још више ме дирну. Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће.
Чекаш ме. Подајеш ми се. Верујеш ми као свецу и сва се сјаш од среће. Певаш целог дана да се ори башта, поток. А и глас ти дош’о мекши, топлији. И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла.
Кад треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше. Сетих се тебе и уплаших.
Да бих избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза куће, у поток, који сад беше мучно познати. Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Зато приђе пећини и види пустињика који, болан и жедан, јечи. Онда царев син брзо отрчи на поток и захвати воде у шаке па пође уз брдо пештари.
Они пођу за њим без речи. Кад дођу на један велики поток, вода тече, све уји, онда запита анђео најстаријега брата: — Шта би ти да ти је?
Ако тешко живе, подај им бољу храну. Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га одбије говорећи: — Да ја дајем свакоме по чашу вина, не би тога било.
Кад то чује анђео, прекрсти штаком, а поток потече водом као и пре, па онда рече ономе брату: — Није то за тебе; иди ти под крушку, па чувај крушку.
Слуга узме онај новчић и захвали господару, па онда отиде на један поток где је вода била врло брза. Кад дође на поток рече сам у себи: „Боже милостиви!
Слуга узме онај новчић и захвали господару, па онда отиде на један поток где је вода била врло брза. Кад дође на поток рече сам у себи: „Боже милостиви! шта је то да сам заслужио само један новчић за целу годину дана?
“ То рекавши баци новчић у поток, а новчић одмах потоне на дно. Онда се он сагне те извади новчић из воде, па га однесе господару натраг говорећи: —
Он узме новчић и захвали господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се и баци новчић у поток говорећи: „Боже милостиви, ако сам га право заслужио, нека плива поврх воде, ако ли
Он узме новчић и захвали господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се и баци новчић у поток говорећи: „Боже милостиви, ако сам га право заслужио, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно“.
Господар му опет да новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види је ли га сад заслужио. Кад дође на поток, прекрсти се па баци новчић у воду говорећи: „Боже милостиви, ако сам
Господар му опет да новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види је ли га сад заслужио. Кад дође на поток, прекрсти се па баци новчић у воду говорећи: „Боже милостиви, ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако
Свиња се уплаши па рукне и скочи те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку, а међед помисли да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Господине, право људи кажу да су жене као поток: док су у љутини; кућу оће чоеку да оборе; а кад се уталоже, милина и је гледати. СУЛТАНА: Јошт једно!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Док биљке сунча точак усијања, тек рудну жицу немир да излуди. У буков-крошњи гукну Бог и сумрак, а поток течно прогледа на шљунак. А мисли где су, шта су осећања?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У дивљем кланцу вјетар свира, и вода бучи низ тјеснац стрми, злаћана зрнца поток спира, а обноћ нешто стравично грми: би се заклео, главу да даш, вози се ђаво кочијаш.
ДЕДА ТРИШИН МЛИН КОД СТАРОГ МЛИНА Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног лупе и пред њим Триша, старина сед.
У тихом склопу између брда, испод јавора, у шуму лаком, клобуча извор, студен и бистар, и поток брза сребрном траком. Гргољи вода кроз дивљу папрат . . . Ту ти се рађа весела Јапра.
Гргољи вода кроз дивљу папрат . . . Ту ти се рађа весела Јапра. Поток-јаренце скаче и ђипа, на миру није ни једног трена, по њему игра сенка од врба, блиста и трепти одећа-пена.
“ А деда рече, мерећи кров: „Оно је, децо, путнички зов.“ Ево и буре са Мразом дедом, окива поток дебелим ледом, ексере оштре пажљиво куца, смрзнуто дрво од студи пуца.
“ „Какав кукуруз, ћути будало, то цврчку пуче танко гудало!“ Жубори поток сребрних прича, а Жућа, сав занесен, у себи шапће: „Причај ми, Тошо, причај читаву јесен.
Очију сјајних кроз таму мерка, кад ли ће чути лопова Ждерка. ДЕДА ТРИШИН САН Поток се Јапра под селом пени, вирова безброј ствара, увек је нова, несташна, млада и вечно — Јапра стара: хучи под
Никога нигде. А Тоша ипак: „Осећам опет, мирише риба! Хајдмо на поток, друге нам нема, рибица можда на песку дрема.
Започе шишмиш нечујан лепет, искри се небом звездани трепет. Уз поток тама, слепа и глува, згаснуо светла последњи трачак. Низ тиху стазу, шапа за шапом, шуља се Жућа и уза њ мачак.
Овде ће ноћас радити шапе, севати зуби ко сабља бритка, овде ће ноћас, у мрклој тами, уз леден поток планути битка, овде ће неком, задајем веру, узети ноћас прописну меру.
“ Док Видран Видрић пред прагом хрче, у млину деда, све брвна јече, сиромах Жућа и мачак Тоша поспане очи у поток бече: кад ли ће најзад, мокар и бос, незнани рибар показат нос.
Мачак је очи дремљиве утрȏ: „Побогу Жућо, свануло јутро!“ Жућа се трже, заспао беше, у поток зури ко нека овца, узалуд стража, узалуд бдење, нема ни риба, ни чудног ловца.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
” ИИ ВЕСНИК ПРОЛЕЋА Под зрацима топлог сунца Природа се из сна креће; Са жубором бујни поток У долине мирне слеће. Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни.
Преда мном поток вије се и краде К'о сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени лист.
Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине — Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
жбуна, по звуку звонком, нађох извор воде која се разлива по земљи, и тек пошто се укрстила са људским путем, постаје поток. Вода, бистра и густа и као растопљен метал, као тела неких животиња сјајних и провидних.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сиђосмо једва тако у један поток. Ту напојисмо коње. Онда опет узбрдо, док не стигосмо у једно село, чини ми се рекоше да се зове Сикот.
Сјурисмо се у поток. „Ескило“ запљашти по глибу копитама као маљевима, онда полете узбрдо. Видим иде сигурним правцем те му попустим
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Плашим се, само, да је близу време кад ће нас делити Ибар и Морава! ЈЕЛИСАВЕТА: Какви смо, нас и Глуваћки поток може да подели!... А пара, боље и да не питам, немамо? ВАСИЛИЈЕ: Знаш да немамо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да засузи, загрли, рукама обема, гола као поток, са бедрима као лабудови. Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан?
Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече! По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих
Повео сам давно ту погнуту сенку, а да сам то хтео, у оној гори, познао грожђе, ноћ, и теревенку, и поток, што сад, место нас, жубори. И, тако, без туге, очи су ми мутне од неке боље, дуге.
Стали смо били пред једним разривеним тунелом. Хтео сам да сагледам тај поток што је у мраку жуборио и учинило ми се да се румени, и да је весео.
Ништа не може да се задржи. И ја, куд све нисам ишао. А ето, овде, како весело тече овај поток. Он је румен, и жубори. Наслоних, дакле, главу о разбијен прозор.
После се сусретох са трешњом, и, као у фрулу, свирах, у један поток плави. Дух ми је изгубио, тако, снагу. а тело се испунило неком ломношћу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес. Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
јун! јун! РОСА У трави, конци росне пређе. Бисерне капље, окца живе. Звезде су све хладније и све ређе; Поток и смрт у слози живе. Ал у небу се виде међе Сваке шуме и сваке њиве.
Што је на земљи никад се потпуно не одмара; Мирујући, поток се на истом месту точи. Шуморе гране: ветар се с дрвећем договара На коју ће страну света сутра да крочи.
КАП Кап сјаја ко да следи се у јарку. Заустављен је минут пре истека. Вече је одвело поток, и сад чека Са исуканим ножем у шумарку.
Скраћен лук поподнева. Провирује кроз плот бундева. Презрела тиква виси с плота Сама са собом, гола, сирота. Уз поток, башта још необрана, А већ три дана пада слана. На вршној грани јабука оста: И без ње, свега бејаше доста. П.
У међувремену (а време је вечни проток!) Пресушила је река и ишчезао поток... Замишљам тај тренутак: негде се чује рог, Сунце, на заласку, прикупља прље пламтеће, И видим човека — није ми
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Видије ли суда од два пића, али капе за по двије главе? Мањи поток у виши увире, код увора своје име губи, а на бријег морски обојица.
Што ће мене од тебе одбити? Сто путах сам у мојој младости из миндера у зору хитао на твој поток бистри и чудесни, над којијем огледујеш лице љепше сунца, зоре и мјесеца.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Па баш тад, кад за нас нема среће прече Но да нам, к’о поток из прастаре шуме, Суза тешке, горке истине потèче, — Нит нам когод пљеска, нити нас разуме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пустио бих ја њега, али неће он мене. — Некакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда, дозвавши свога друга који је био остао на путу, каже му: „Ходи,
Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира! — Рекао неки Ћира кад је косио ливаду, те сваки час морао ићи на поток да покваси брус, јер водир није имао, а уздао се у зоб. Дједе Раде, тако ти свијета и вијека, је ли ти жао умријети?
— Павте, под павтама потпавтак и под потпавтком потпавтак. — Паса пол проз поток три дни пред Петровдан. — Петар плете Петру плот су три прута по трипут.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — Али дијете помисли, шта му је отац рекао, па изиђе на поље, и пође уз поток у другу воденицу. А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе.
Еро докопа новце, па метке у њедра, па бје- | жи уз поток. Тек што Еро замкне уз поток, ал ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: „Да видиш, мој човече!
Еро докопа новце, па метке у њедра, па бје- | жи уз поток. Тек што Еро замкне уз поток, ал ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: „Да видиш, мој човече!
“ А Турчин: „Па куд оде? куд оде?“ А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток!
куд оде?“ А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток! Кад се обазре Еро и види Турчина, ђе трчи за њим, а он онда бјежи!
Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли, да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па
” Слуга узме онај новчић, и захвали господару, па онда отиде на један поток где је вода била врло брза. Кад дође на поток рече сам у себи: „Боже милостиви!
” Слуга узме онај новчић, и захвали господару, па онда отиде на један поток где је вода била врло брза. Кад дође на поток рече сам у себи: „Боже милостиви! шта је то да сам заслужио само један новчић за целу годину дана?
ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно.” То рекавши баци новчић у поток, а новчић одмах потоне на дно.
” Он узме новчић и захвали господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се и баци новчић у поток говорећи: „Боже, милостиви!
” Он узме новчић и захвали господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се и баци новчић у поток говорећи: „Боже, милостиви! ако сам га право заслужио, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно.
Господар му опет да новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види јели га сад заслужио. Кад дође на поток, прекрсти се па баци новчић у воду говорећи: „Боже милостиви!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и као да је један сврх другога своју по|носиту главу помолио како ће лакше ону красновидну долину, сестру своју, и поток, њена љубитеља који је загрљену држи, и оне који покрај њега пролазе, гледати и сматрати, и како ће у исто време свак
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Изван тебе: сунце, мирис, смех и вода, Неки бистри корак, лаки поток, лахор. У твојој одаји: само мрак и штакор. Иза сна, понекад: штрчиш ко слобода. Облаци ти кулу облаче у бело.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Туђе? Устаје, бела калдрма гори на месечини, Мијат спокојно спава! Њега? На врата Мијатове собице прислања образ: као поток хучи дисање говеда, брзо излази на пут, уска путањица кроз њиве спотиче ноге, непоклани кукурузи тару се у глави, она
Деде, кажи ми сада шта сам ти говорио оне ноћи. — Примаче јој се да је боле види и чује. У ушима поток. Једва је види. — Не знам на коју ноћ мислиш. Нисам само једну злу ноћ с тобом имала. Зна, врда, јесте.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Она подиже увис своје сребрнасто лишце с угашеним очима, а дечаку прође кроз главу: »Зар она не зна да је поток који протиче кроз пећину лековит?« — Умиј се водом из потока! — шапну јој. — Прогледаћеш!
— патуљак се насмеја, али тако тихо да се дечаку учини да је ветар прошао кроз траве или негде у даљини зажуборио поток. — Више никада нећеш бити гладан! — као кап росе патуљак склизну у папрат и нестаде. Узалуд га је дечак тражио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Милићевића остало записано да је, прво, отишао свом побратиму, ханџији, у Бели Поток и да му је рекао: — Побратиме! Да се пољубимо; па отсад нити могу ја тебе чувати од Срба, нити ти мене од Турака.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми идемо Стражилову томе. Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио, Па нам пута младим препречио; Преко њега скачемо лагани, И ево нас на другојзи страни.
Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање О лакше само кроз густо грање! Пашћу, умрећу, душа
И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сн'јежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом кривуда. Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и
Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била к'о врт један, Гдје је к'о поток текла срећа кротка. Као и сада, пред иконом сјаји Кандила свјетлост. Из иконостаса Сух бршљан вири.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
неба отпадниках, а за њиме Флегетон и Менте са љутошћу ада неситога; међу двије противне стихије тамо тече тајни поток Лете, на њем страже кћери Горгонове да прегнусни неба одметници од струје му пријатне не вкусе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Доведите ми ту Офелију која не скаче у поток, ту Дездемону која успијева доказати своју невиност, ту Ему која се не загрцава шаком арсена, ту Ану која се не баца
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.
јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.
Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток...
већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.
Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.
Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток. Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: — Бабетино једна!
Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе. Кад пређе поток и наиђе у густ
Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе. Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...
Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде... А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.
За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком. Више није ни могао трчати. XИВ Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и
Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак. Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести. Ђурица познаде попа. — Поп!
»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. »А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али дијете помисли шта му је отац рекао, па изиђе напоље и пође уз поток у другу воденицу. А ћосо брже-боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној воденици мало
Еро докопа новце, па метне у њедра, па бјежи уз поток. Тек што Еро замакне уз поток, ал̓ ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те преда њга: — Да видиш, мој
Еро докопа новце, па метне у њедра, па бјежи уз поток. Тек што Еро замакне уз поток, ал̓ ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те преда њга: — Да видиш, мој човјече!
А Турчин: — Па куд оде? Куд оде? А кад му жена каже да је отишао уз поток, онда он брже-боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток.
Куд оде? А кад му жена каже да је отишао уз поток, онда он брже-боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток. Кад се обазре Еро и види Турчина ђе трчи за њим, а он онда бјежи!
ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ Некакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда дозвавши свога друга, који је био остао на путу, каже му: — Ходи,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Да се поклоним пред вама, што сада На сваки корак брижљиво пазите: Ту скоро царство згазили сте, мада Сад мали поток са муком газите.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи.
” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи.
да ће техничко образовање без оригиналних истраживања “Изгубити моћ да расте и да се размножава управо тако као што поток пресуши када извор усахне.” “Оригинални истраживач,” - рекао је Тиндал, - ”представља извор сазнања.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тада све појединости: облаци разбацани, дрвета око ливаде, поток, јављају се у сасвим новој важности и са новом карактеристиком.
облаци разбацани, дрвета око ливаде, поток, јављају се у сасвим новој важности и са новом карактеристиком. Поток тад више не тече, већ пузи као црв, и то с ниже тачке навише, а и ја макар за тренутак губим свест над бескрајном
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Цвилили и дрво и камен. А прве недеље, помислила на своје дете, узела га за руку и сишла у Дубоки Поток. Тамо се у старинској црквици помолила Богу и свецима и за њега и за свој разум: испод судбине нема се куд — било би
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Наше моме рано ране, За певања тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун звезданих зрака: Не шал’те се момци с оком Наших девојака!
»Јавор« 1890. ЗА ПОТОКОМ (По немачком) У самотном дому нашем Чује с’ увек жубор лак: Поток тече, воденица Одговара: тикатак! Поток тече даље, даље..
ЗА ПОТОКОМ (По немачком) У самотном дому нашем Чује с’ увек жубор лак: Поток тече, воденица Одговара: тикатак! Поток тече даље, даље.. Шта је њему завичај Њега море к себи зове, Мио му је позив тај.
А он: „С Богом!“ — то му све; О мору је увек сневô... Да л’ је жив још или не? Године су пролазиле — Поток, сузе, уздисај: Путник-патник, сит даљине, Врати с’ у свој завичај. Остала му душа чиста, Срце здраво, живи плам.
Мириснији ваздух кроз зелено грање Кô да вам се нуди сам на уздисање. Видите л’ да поток данас друкче тече, Да је друкча трава, да је друкче цвеће?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Кад се Ружичић Химну посвјашчава, сво јестество пачеземно торжествује, змијевидни поток музику прави, а тихопрохладителни зефир у содружеству богиња и грација коло води, оку непоњатно, уму непостижно. САРА.
Петровић, Растко - АФРИКА
Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток преко кога прелазимо, и пијем много и слободно.
Идем на поток који није далеко, перем се брижљиво. Уплашим масу црно–белих птица које продужавају да круже нада мном.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
топ с виса сваких десет минута шаље по једну гранату која увек прелети високо нада мном и удари тамо негде доле у поток.
Она се пружа у северо-источном правцу скоро сат места, па се онда спушта у пруговачку дољачу и поток. На самом нагибу, где се ова коса спушта у пруговачку дољачу, подигнут је пруговачки шанчић.
падали погођени смртно, многи су рањени, ухвативши се за рањено место, јаучући измицали с пољане и замицали за шанац у поток. Вика, кукњава, неописан урнебес.
Али xоћy да ми она батерија буде сачувана пошто пото. Трчите. Са једно дваестак коњаника потечем низ поток. Једна турска батерија с Бујимира опази нас и одмах нам посла неколико граната.
Да издире косом — не може издирати кроз урвине, кладе, пањеве и честе шумарице. Да се спусти у поток пада узмиче друмом — не сме, јер нема кад — турска ће је пешадија пристићи. Изгледало ми је да је цве, све пропало.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Пољубац, певат’ зна, А како ћу да ћутим, Зар моту да ћутим ја? XЛІІ Ала је леп Овај свет, — Онде поток, Овде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца, Ево хлад; Тамо Дунав Злата пун, Онде трава, Овде жбун.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чутурице су нам биле празне. Нико не зна где је извор. По карти видим да однекуда са Кајмакчалана извире неки поток. Позвао сам двојицу и објаснио им где се отприлике налази тај поток. Они покупише чутурице и изгубише се у ноћи.
Позвао сам двојицу и објаснио им где се отприлике налази тај поток. Они покупише чутурице и изгубише се у ноћи. После два часа лутања и спотицања преко мртвих и кроз читав рој од
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гди врбњаци пре су расли, Пак теглећи коњи пасли, Газио сам поток плитак, Туд је Дунав излио се, Врбњак баром створио се, Рибам дајушч сад ужитак.
ток блаженства Ваља се љупко по грудма м’ младим, И плодно дрво, лака и травчица На крилу твоме љуби ме весела; И поток мали, вижљав зефир С одзивом стварају стројне песме. О, кад би увек младим у прсима Овако пламен к лепоме буктио!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Не помаже. Пушка једнако прашти, не престаје. Партенији паде с главе камилавка и одваља се у поток, а једно му зрно проби џубе на два мјеста. — Гони, Мићане, поплаћасмо главама на правди Бога! — јаукну Партенија.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Авај, ја у свему, што нов живот кличе, О, али Салома никад, никад више. Ново лишће шушти, нов се поток миче, Ливадама новим нови ветар брише. Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Од зелене траве и свакаке шаре, Да себи домами уморне бећаре; Па доклен ти вила лаког санка бира, Хлађан поток слабе ноге ти испира, Ветрови ти тихи лепи мирис дају, Заслађене хране горком уздисају...
То су уздисаји... А славуји тихо уз песмицу жале, Не би ли им хладне стене заплакале. Немо поток бежи — ко зна куда тежи! Можда гробу своме — мору хлађаноме? Све у мртвом сану мрка поноћ нађе; Све је изумрло.
Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање; — О, лакше само кроз густо грање!
Ћипико, Иво - Пауци
Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда. Напокон, олиш ча ће нам се уредит' поток, остаће новац у селу... А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина ...
Хм, лако је говорит'! — Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. — Сиротиња би пуно добила!... Довели би доганце... А опћински намет, колики ми нареста!
! Па баш сада, кад су овако липе године... Наста жамор међу вијећницима. — Ча ће нам поток, неће увик кишит'!... — А како ће се село прихранит'? — опази жестоко Тадић. — Приживиће се ка и досада..
гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. Тајник уврштаваше закључке у записник.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад би ми било дато да сам изаберем место и време своје смрти, изабрао бих поток и зору, руменило јутарњег сунца на лишћу, мирис шуме, опор и голицав мирис сатрулог лишћа, промукло гугутање дивљих
Педесетак корачаји даље протиче Бели поток, који ту прави танки слап што се обрушава у округли пенушави вир с ковитлацем у средини.
би ме овако сићушног ни осетили на својим леђима, галопирали би по Саборишту као пастуви, прескакали би врзине и Бели поток по стотину пута и никаквог умора ја на њима не бих спазио. Опет бих ја био тај који испашта.
Морао сам да загазим у воду, пређем поток, ухватим за улар и снажно цимнем проклету јогунасту рагу. Димитрије Свршено је са нашим блаженим, усамљеничким
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Нит поток тече туда, нит славуј песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стаб
И копни снег. Разбивши срдито лед, с планинских висова тавни' Сребрни поток шумно управља светли скок, И бурно мумла и ври - и пада у цветне равни Блажени ток Како је чаробно све!
Хладном кишом овлажене Ћуте равнице И ја склопих уморене Своје зенице. Сневао сам премалеће, Снове шарене, Бистар поток, шарно цвеће, Руже румене. Сури орли узлетају Горском висином, А потоци беласкају Цветном долином. Свет изумро.
Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама. Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене? Камо дечице?
Преда мном поток вије се и краде Кô сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени лист.
1889. ПОМЕНАК У тавно зеленом саду угодни хладак се шири, Санљиво жубори поток и ружа пријатно мири И плави поменак цвета. Пред гордом царицом цвећа Нежно те његово лисје на скромност и туну сећа.
Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит листак шумори, Почивају мирно рудничке планине Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Све што живи захваљује свој живот Сунцу. И све што се креће, покреће Сунце. Ветрић који ћарлија, поток што жубори, сваки покрет у природи, нису ништа друго но изражај Сунчеве снаге.
песком, мало даље ухватила је борову шишарицу, овде је закачила и понела са собом травчицу, а онде сув храстов листић. Поток ју је оквасио водом. Она се котрља, расте и носи у себи све утиске свога пута, историју свога живота.
Сваки слап, поток, река, па и морски обалин таласи, употребиће се за покрет те машине. Од шума ће преостати геометриски паркови, а од
Сада видимо већ и један поток или реку која јури ка долини. И њен велики слап. Ено равнице, пуне језера, испресецане речном мрежом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876) О КОСИДБИ МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН И поток и река, И лахор, и зрак, Све љуби, све мази Свеж мирис и благ; И шева Пева, не спи: Кли, кли, кли!
Волим тице Лепо поје, Волим поље Зелено је. Волим шуму, Њене висе, Листала је, Зелени се. Волим поток Кад у гори, Кроз павите Зажубори. Волим реку, Језеранце, Беле овце И јагањце.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Схватио је одмах. Лупио је ногом у телефон, излетео и појурио низ падину у поток. Али док је он избезумљен трчао на леву страну сам, сви остали војници бежали су на десну и све се више разилазили.
За десет дана потрошио сам килограм кафе. — Благо теби, побратиме. Код мене у онај поток неће нико да наврати... — И шта велиш...
Ободох коња, који је био преморен, и сав изубијан. На крају налазио се сув поток. Не мислећи много, вратио сам се. Возари су већ били сјахали, готови да се распрште на све стране. — Има излаза!
То је широки плато, који се према југу полако спушта. — Заборавили сте да споменете и Кајмакчалански поток, око којег смо се крвили. Капетан Радојчић погледа у карту. — Да. Планински масив је у облику крста.
— Да. Планински масив је у облику крста. Из доњег левог угла извире тај Кајмакчалански поток. Он тече средином масива, који се налази у том углу... — Сад ми је донекле јасно — вели поручник Мишић.
Врх такође. Наши су се налазили на ближем, вертикалном краку. Била је поноћ... Бугари се спусте у Кајмакчалански поток и наиђу на наше предстраже. Навале лудачким налетом, који је својствен само њима, ударе на везу наша два пешачка пука.
Друга сјури Бугаре лево, у Кајмакчалански поток, и нападне Зупчасте Камењаре, који се налазе на почетном делу леве хоризонталне пречаге.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Збрисаћу све мутне речи између себе и бога, поуздаћу се само у своје руке, целиваћу гору или хајдуке, комични поток што жубори. Убићу каквога гнусног сањалицу, место сенки засадити му зелени врт по лицу; то крв из мене говори!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Траве су стари пријатељи. Али траве нису знале тајну окретања за сунцем: нису му могле помоћи! Тада малишан упита поток шта да ради. Али, хитри брбљивац и не покуша да му одговори. Журио је ка мору.
А траве? Спавале су и траве. Једино је у ноћи поток био будан, али заузет сопственим брбљањем није имао времена да види како маслачак, сребрн и прозрачан све брже лети ка
Ко зна колико је тако ишао? Сав је већ био у модрицама кад се раствори улица, бљесну ливада, зашуме поток. Изашао дечак из камене шуме, али страни му и ливада и поток, чудне му и страшне птице и жбуње.
Изашао дечак из камене шуме, али страни му и ливада и поток, чудне му и страшне птице и жбуње. Врежу купине никада није ни видео, а она се за лист његове ноге закачила, кожу му
На врху Сребрне Горе Цвет га чека, нема он времена за приче. Али, умориле му се руке и ноге, жедан је: могао би поток да попије, а нигде ни човека, ни звери. Чак се и ветар ућутао. Кад, одједном, као да однекуд дође шум воде.
3атим се једнога јутра диже још пре зоре и пође у свет да нађе лека невољи. — Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу. — Где да нађем срећу свога сина?
»Пакосник ме претворио у овцу!« младић само што не заплака, кад крај самог свог уха чу да поток сам са собом разговара како свака река има обалу, а свака мука лек! — Захвати воде и умиј се!
Лизну он мало воде, али како да се умије није знао, па замочи читаву главу у поток. И, гле, само што се вода дотаче његових ушију, његових очију, с њих као да спаде некаква мрена и он виде небројене
»Шта ове о бунару трућају!« младић је гневно подиже и крете, срећан што му је поток вратио његов стари лик. Дубоко у себи чинило му се да види како у тами неке пећине, на дну језера, на обали мора —
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била кô врт један, Гдје је поток текла срећа кротка: Као и сада, пред иконом сјаји Кандила свјетлост. Из иконостаса Сух бршљан вири.
Шуморе брезе, дршће лист до листа, Мрмори поток испод врба стари'; Одблеском меким дијаманта чиста Модру му трску златан црвић зари.
И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сњежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом кривуда. Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе
Славуј! Шта тражиш, друже? Месеца седефни сјај? Пролећа звезде и руже? Сребрни поток и гај? О, бежи, бежи, мој знанче, Јер овде зиме је кут — Све моје цветне наранче Вихор је покидô љут.
Ноћ је свијетла, мека и плава; Мирише земља, мирише трава. Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма. Преда мном доли малено село Под танким димом у сан се свело.
Пред њим ријека пољем кривуда, И зрело класје њиха се свуда. Овдје под јасен мирно ћу лећи И сан ће тихо кô поток тећи. Мириши, ропо, мирисом здравим! Покри' ме, небо, покровом плавим! 1908.
Ја сам плакао у сну, Ја сањах да сам ти мио. Пренух се, а увек јоште Поток се суза лио. 56 Сваке те ноћи сневам, Твој благи поздрав ми лети; Ја гласно плачући падам Пред слатке ножице ти.
Тад се ране отворише, А из чела и из груди Пљусну поток вреле крви. Ја се тргох и пробуди'. 65 Старе, пакосне песме И снове зле и худе Ход'те да сахранимо; Но ковчег
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Да се он можда не крије баш у овој пећини. Мачак одједном поблиједи и устаде. — Па дрекавац је тамо доље гдје увире поток. Тако сви кажу... — Кажу, али... Је ли га ко видио баш доље? — Их, можда њега и нема — неувјерљиво поче Мачак.
Послије седам-осам корака наиђоше на бистар поточић, који им је сјекао пут и брзао некуд у таму. — Да кренемо низ поток? — упита Јованче. — Хајдемо. Дуго су ишли низ тунел газећи поточић.
Баш из ње је струјала она промаја. — Пази, гледали смо стално у поток, а ово нијесмо ни опазили — рече Јованче. Како је она рупа стајала доста високо, муке их је стајало док се успентраше
Ниско испод њих пружала се уска стрма долина обрасла густом шикаром. Дубоко доље светлуцао је, извијуган и танак поток Леденица.
— Пази, па Леденица је у ствари овај исти пећински поток низ који смо ми данас ишли — досјети се Јованче. — А пећински поток исти је онај који тече кроз Прокин гај и тамо
— А пећински поток исти је онај који тече кроз Прокин гај и тамо понире — додаде Лазар Мачак. — Видиш, то си се добро досјетио!
Дубоко у кланцу испод њих сребрно је бљескао поток, уоквирен у зеленило. Послије онога пећинског мрака и тјескобе, читав тај обасјани предио пред њима учини се дјечацима
— Близу је поток, воде има доста, близу пут, а у близини је и она чувена Мачкова пећина. — А зашто је зову Мачкова? — зачуди се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И хоће да нас потопе те воде. Него с твојим предстатељством пресвета дево, тај ће поток прећи наша душа. Ових крвавих времена, свагдар пуних војске и боја и свакога немира, и не теку тако воде
Викнуше на Мојсеја што их помори лутајући му пустињом. И он баци руком у поток дрво те заслади воду. Налише се сви људи издовоље.
А и ти собом не буди туђ поток нити другим пашти се угодан бити већма него ли својој ти жени.« Ето овако старозаконито писмо покривено све говори.
Мала звездица може ли сунце просветљати, или поток извор напуња? Два добра ни два живота никако човеку не могу бити.