Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И потоке и дубину шума и предвечерња узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен ст
Африка
Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике. Споменици су огромни стубови палми растурени по простору, остали без иједнога
иако је око нас дивна свежа тропска ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве
Прелазили смо дубоке потоке, преко висећих мостова, исплетених од врежа, или преко састављенога и везанога грања. Црнци су светлели тад запаљеном
Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
старији људи и жене још из последњег рата, и да су удовице стизале чак преко брда газећи два дана и три ноћи планинске потоке да га дарују оскорушама, које су доносиле у марамама везаним на четири чвора, и да су му љубиле руку и даривале
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
песнички и људски завичај Ерићев, пуна кротких увала, благих заравни, градина, ливада, и малих, ледених башта уз потоке, струји кроз крвоток овог песника као алкохол од кога само стихови могу да отрезне, траје у њему као укус самога
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
скрије; Ма небо ведро, ни облачка нема, Па зато сунце западу се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта, мислиш ти да се ја тебе бојим? Шипак теби, момче!“ Ношени зеленом поплавом љета, ми смо једрили низ потоке, шуме и сјенокосе, остављајући наш таван потопљен у сјенке и тишину, али с првим јесењим кишама, ево нас, истраживача,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За друштво му, што по винском меху свело лишће расу, са осмехом мутним, прескачући, први пут, потоке, у смеху. А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом,
И, тако, без трага, расуће ми рука жива тела мојих драга. Јер љубав ће моја помешати, тајно, по свету, све потоке, и зоре, и, спустити на живот, ведро, и бескрајно, и код нас, небо, и сенку Фрушке горе.
Сад, здам да је све у вези, и да покрет милоште моје руке напуни водом горке потоке. Као што, кад рубови долина, увече, задрхте од додира небеса, која се спуштају над њих, то проспе по мени самртно
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Шта би било одучити трске да не чине поклон пред орканом? Ко потоке може уставити да к сињему мору не хитају? Ко изиде испод дивне сјенке Пророкова страшнога барјака) сунце ће га спржит
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сребрни цар, видећи се на невољи, позове околне реке, Млаву, Пек и Мораву, и све омање потоке, да га избаве од оних напасника. Ни једна му вода не дође у помоћ осим речице Дагудин.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тамо, с оне стране, требало је прећи, и ја бих био спасен. И ја сам јурио бесно, газио дубоке потоке и реке и — одступао. Као никад дотле, живот у миру чинио ми се сладак, божанствен, идеалан.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ха, ха, ха!.. Је ли ти доста?!.. — Чудновато, просто! — Нимало!.. Калуђери и дервиши траже потоке и дубраве за своје манастире и текије. А ја изабрах ово место и купих га за своје старе дане.
Петровић, Растко - АФРИКА
Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике. Споменици су огромни стубови палми растурени по простору, остали без иједнога
иако је око нас дивна свежа тропска ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве
Прелазили смо дубоке потоке, преко висећих мостова, исплетених од врежа, или преко састављенога и везанога грања. Црнци су светлели тад запаљеном
Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
своје са мојом сабљом заоштрио: у крв моју умаче, на ме злобу пише, чада моја ногами газећ, злобом дише. Потоке већ от суза лијет око моје, јербо срце жалости испуштана своје: изнемогла снага сва, пун је свак жалости, јер сам се
— нестала су времена У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек!
твоје промењујеш лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке твоје засушују образе влажне, — Потоке суза наших тко ће осушит игда? — — — — — — — — — — — 9.
” Трепет и страх по народу прође, и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале потоке суза, Деца завришташе, уздишу старци, у бризи су људи, Зло јер је вратити с’ натраг, горе не вратити с’ бедним.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њена врло влажна атмосфера натапа те пределе издашно кишом и ствара онде потоке, реке, језера и мора. Све смо ми то на нашем путовању видели својим властитим очима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Живот, то је као човек који негде подалеко треба да стигне, и ужасно жури. Гута друмове; прескаче потоке; падне у ледену воду, али исплива, окашљави само, али с кашљем заједно даље жури; стрмекне се низ стену, оћопави,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А имају! Види: свака капљица у њега гледа, шапатом саветује: — Најми се у службу Мајци Вода! Очисти шумске изворе и потоке. Можда ће ти поштедети живот. А вода већ до браде дошла.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Вај, ја бих топла загрљаја хтио... ...Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си? Нијемо гледам кроз потоке сузе, По оштром мразу теби душа блуди — Вапије, цвили... Пита ко те узе, О, ко те трже са мојијех груди...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
— исуши те крваве потоке да би у тој реки сухима прошли ногами. Буди нам небесном дугом, знамењем, да не буде више на нас потоп!
тек божија све то држи, како је испрва бездну једну воду на много струка разделио те горе диже, мора, језера, реке, потоке, изворе учини — тако и једновиђен свет изразлива својом вештином у сунце, у месец, у мале и велике звезде.