Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно место где се до пре Цвети дрекавац дерао. Кад га је видела, она је сва претрнула. — Шта ли ће ту?...
Тај, видиш, чија је ова кеса, запалио је кућу Николе Белића; тај је исти онај дрекавац што се све до на Цвети дерао у потоку ниже Николине куће... Разумеш ли ме сад?... Учитељ није знао шта ће од чуда да проговори... — Зар он?...
Стари Сремац са учитељем јахаше даље, све коловозом, а Милисав са Јелицом пође странпутицом, доле потоку. Кад се већ у лугу изгубише испред очију добрих стараца, кад већ ништа не чуше, до само жубор потока и умиљату песму
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 17 Курјак и јагње Курјак пијаше на једном извору. Јагње, не видећи га, далеко ниже на потоку дође напити се.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Рака се осврте за њима, па, смешећи се, упита: — А камо ти добро јутро, Марице? — Остало у потоку!... — осече се она на њ, па пође даље. Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!
Она се чини и не чула, само копа. Он поћута мало, искашља се, па опет поче: — Зар баш остаде у потоку, Маро? — Шта велиш? — упита Марица, па стаде, наслонивши се на мотику, и погледа га попреко.
И хођаше зло проћи да не наиђе чича Митар из доњег краја, онај што плете кошнице, с две кошнице што их је у потоку негде горе оплео, па једну натукао на главу, а другу ношаше под пазухом.
Диже се међу децом кикот: откуд сад попова чита у потоку! Шта ће с њом — хајде да играју »вина« (или, како то варошка деда зову, »шоркапе«).
Поломи, што се тиче, ону весељу децу на прилику, верући се с њима по брду и горе по потоку... Оне, опет, тице једнако пуни; не знам што се тиче да ли му и то стоји у пропису...
Опасна звер!... Гледаћемо! — Да га потражимо, господине! — вели кмет. — Неће бити далеко. — Јамачно је где ту у потоку — повикаше неки. И тако сви навалише да га потраже и опет ухвате.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... Станко диже главу и прекрсти се. Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Нешто што вапи нама Одувек и без моћи, На даљњим обалама Умреће ове ноћи. ЧЕКАЊЕ Дуго се у потоку купа Јутарња звезда; већ зâри, А свуд још страшна, и глупа, И нема апатија ствари.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
борову шуму па избила у једну долину коју је вијугаво просецао брз, пун иловаче и црвеног шљунка, поток, она на том потоку, замућеном крвљу, угледа једно бело, до појаса потпуно голо, тело сасвим размрскане главе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и пође к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па се све чини, да се он то лагано и устрајно клања неком у потоку, (Пролеће) понекад се сведе на народско поређење, са нотом обавезног претеривања: - Друже, у оније' старинскије'
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Устави се, па назаде. ВИИИ Што обичај, вазда свето, Иде право ка потоку, Веће стиже и већ ето Ободе га к лаком скоку, Сину, скочи, оде преко, Али само са предњима У потоку оста зеко,
Иде право ка потоку, Веће стиже и већ ето Ободе га к лаком скоку, Сину, скочи, оде преко, Али само са предњима У потоку оста зеко, Оста јадан, са предњима, И мал' што се не изврну, Господар му вас претрну.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Као да се том сликом откупио од свог веселог друштва, брадоња се диже и крену према потоку (знао сам: иде да гледа рибе у оплићалој, смиреној јесењој води), а зачуђена дружина остаде да гонета каквог ли то
Лагано, ногу за ногу, пребирали су уским путељком преко њива у правцу малог поредовничког млина на потоку. Одмицали су кротко и смирено, као на свечаност са које се, можда, ни вратити неће.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
кроз дурбин видим видовите даљине тамо где се руб ноћи ослања о кланце један храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Без иједне речи појахасмо коње, и појурисмо на разне стране. Силазио сам према некој ували и баш у потоку угледах једну групу војника. Не више од једног вода. Међу њима је био и један потпоручник, готово дечак.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кроз рукаве се по сто пута провлаче Кошуље, учкур лута ко Улис, Гаће се такмиче у скоку увис, Пљушти вода, ко у потоку: Машина ужива у свом оброку.
Има ту некаквог реда. ПРАСКОЗОРЈЕ Плаве се плаве се плаве се Три небеске завесе. Једна је на истоку, Друга је на потоку, А трећа, она најплавља, На једном егејском отоку. Плаве се плаве се плаве се Четири небеске завесе.
среду, трећег јуна Један човек, који се ни у каквој не води картотеци, Касно поподне, у близини Пожуна, Купао се у потоку или у реци. У међувремену (а време је вечни проток!) Пресушила је река и ишчезао поток...
А за крај Ово знај: Крај је у једној њиви, Па у потоку подно те њиве — Велики, црни, влажан камен Око кога расту беле гљиве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Бисаге) 72 — Док се мати роди, / син по кући ходи? (Ватра и дим) 73 — Дрвена кучка у потоку лаје? (Пратљача за прање рубља) 74 — Дрвена мати, жељезна дјеца?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
25. Девет баба по леду се плаза. 26. Док се отац роди, син по кући оди. 27. Дрвена кучка у потоку лаје. 28. Дрвено тело, гвоздени зуби, камен прегризе. 29. Дрвен трбу, кожна леђа, длакама говори. 30.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
УЛИЦА ВАСЕ ЧАРАПИЋА ИЛИ ВАСИНА УЛИЦА Васу Чарапића, који се родио у Белом Потоку, звали су и Змај од Авале. У њему и јесте било нечег змајевског: сав јак, био је тако лаког хода као да га носе велика
Непријатељи су му били Турци најамници, јаничари, крџалије; не и турски живаљ. Ханџија у Белом Потоку, под Авалом, Турчин, био му је и пријатељ: у јесен 1803. и у зиму 1804.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Кад год видим то цвијеће, увијек питам како се зове, али то никад нико не зна.) Преко дрвеног мостића на потоку рустична црквица усред вијенца старих топола. Лијеп, помало дописничаст пејзаж. Но то ми никад није сметало.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.
Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће. Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.
Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио. Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву.
Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку. Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву
обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. — Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто.
Лези ! Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку.
— Па шта ћеш ти за то време да радиш? — Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. — А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... — Стој !
Па онда... шта буде, не марим !«... Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.
стој !«... и пуче пушка... Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток... Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. — »Шта је било ?« питам Добросава. — »Ја стојим, вели, под прозором и чекам...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад је стари прота уверавао на једном сабору у Дубоком Потоку да то освећено мазиво продире кроз кожу и на самој чеоној кости урезује Христов печат као на поскурнику, те да се и на
Горе сам оставио керове, распасао оружје и обесио га о клин. „Сад отпусти слугу својега, Господе!..“ Рекао сам то у потоку испод куће, кад сам је напуштао, и ту сам закопао пређашњега Дели–Папаза, твојега старога и манито– га проту.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Наше моме рано ране, За певања тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун звезданих зрака: Не шал’те се момци с оком Наших девојака!
А под кровом наше среће Беше момче, живи плам. Он потоку једном рече „Ја ћу с тобом, нећеш сам!“ Питасмо га: куд ћеш, брате? А он: „С Богом!
Засадимо овде слоге наше цвеће, И виле нас српске оставити неће: На потоку доле умиваће лице, На Бранкову гробу палиће кандилце, А то ће кандилце као звезда сјати И српској ће слози нову
Краков, Станислав - КРИЛА
Погинуле су сахранили у једноме потоку. Поручник Лека жалио се на реуматизам у ногама, и писао рапорт да га упуте лекару.
Војници су примили вино и недељно следовање у дувану. Целога се дана шишали, бријали и прали кошуље на потоку. Свуда се помаљале чупаве војничке груди и леђа месната н бела.
И код Галатишта су били њихови логори. Ту су радничке колоне правиле друмове, а они се купали у потоку усред бодљи од купина и весело врискали. Сада није било више никог. И увек су људи некуд одлазили. И умирали.
Кроз њих просечен пут силазио је у долину. Срушене колибе уздизале су се крај пута. На незалеђеном потоку воденица није торокала, али се из ње дим дизао. У долини су биле смештене коморе и свуда се димило од војничких ватри.
На потоку се указао официр, и вода је пљуштала увис око ногу његовога коња. — Ево ађутанта, завикале су весело коморџије.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То Турци оправљају мост на буимирском потоку, што су га наши покварили при повлачењу, а пред собом су упалили селашце Буимир да димом заклоне своја кретања.
Ја обрисах хладан зној и протрљах чело, а батаљони се већ изгубише у пруговачком потоку... Комаров ме позва да идемо на коњима у »рекогносцировку« спрам бујимирског виса.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
268 МАТИЈА БАН 271 МОЛБА ПОТОКУ 272 ВУКАШИН РАДИШИЋ 274 ПРИЧА 275 НИКОЛА БОРОЈЕВИЋ 277 СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК 278 ТВРДИЦА 280 ТЕРПСИХОРИ 282 ЧУДНОВАТИ
Где срце бије, Ту с’ светлост вије Сербији. 1839. Милош Светић МАТИЈА БАН МОЛБА ПОТОКУ Поточићу, сребрну Који ваљаш водицу, Камичкима клопочућ Кроз нијему шумицу, Као да јој шапућеш Неку слатку
бела свила Сувим златом извезена А бисером искићена, Стакле му се танке местве Да с’ у њима огледати Као сунце у потоку. Младо Момче голобрадо Несташно је и одвише, Као јагње умиљато, Ал’ тим мање милостиво.
Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад, 1885, стр. 121—2, са ознаком да је песма написана „у Београду 1839”. МОЛБА ПОТОКУ (стр. 199).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пада ми на памет да бих тај издрбљени камен могао корисно употребити ако њиме наспем стазе према потоку и извору питке воде који је Доротеј открио стотину корачаји узводно, међу неколико горостасних букава.
Насули смо стазе према Белом потоку и извору. Осушили доста печурака, зечјег меса и рибе. На жалост, ништа то за њих није било довољно.
Вода је свуда, змијски хладна и љигава: у полуделом Белом потоку, у суварцима које купим, у мојим опанцима, међу прстима, у коси и носу и ждрелу, угњилео сам, пропиштао сам као глиб.
Путељци из града водиће на све четири стране света. По потоку ће скакутати дечурлија, бокате једре жене ће прати кошуље, на тргу, који ће бити на Вилинском гумну, смењиваће се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пошао сам онако мамуран и неиспаван. На шао сам рововца у једноме потоку. Командир батерије, неки ведар човек, замоли ме да га причекам четврт часа, колико да се обрије.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино је ветар у лишћу кукуруза био будан и сметао потоку да заспи. БРЕГ СВЕТЛОСТИ На врху Стаклене Куле дечак, и сам као од стакла начињен, болује, тањи се, нестаје као
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Шантић ПЕСМЕ Садржај ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 2 МОЈ ОТАЦ 9 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 10 ГРИВНА 11 МОЈА КОМШИНИЦА 13 НА ПОТОКУ 16 ЧЕЖЊА 19 НЕ ВЈЕРУЈ 21 ПРОЉЕЋЕ 22 ПОД ЈОРГОВАНОМ 23 ПРЕД МОДЕЛОМ 25 ПОД ВРБАМА 26 ПАХУЉЕ 28 ИЗ БОЛНИЧКЕ
Па још оне очи што сву милост нуде! — Благо оном чија вјереница буде! 1901. НА ПОТОКУ Полако сутон прикрада се, слази У лисну гору — у завичај мио; Рађа се мјесец и по дугој стази Падају сјенке, и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А на Нишу, граду бијеломе, онђе бјеше војвода Станиша. На Тимоку, златноме потоку, ту бијаху двије војеводе: једно Бјелић, друго Злтнокосић. На Видину, граду бијеломе, онђе бјеше старац Владиславе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Спазио је како испод једне веће сиве стијене излијећу грудве земље и руше се према потоку. — Ено га! Дрекавац копа јазбину!