Употреба речи потом у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Мало потом врати се лисица и упази жалосно позориште: кров која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а

” Наравоученије Ова басна приличествује онима који се чине страшни док их људи не сазнаду, а потом нико се на њих и не обзире, и колико они више вичу, толико се већма други смеју.

| 22 Лисице Једној лисици упадне реп у шкрипац. Она за избавити осталу кожу прегризе себи реп и утече. А потом, за сакриши своју срамоту, сазове проче лисице из комшилука и начне их увјештавати да и оне одрежу себи репове,

Узајамио сам што кому, а он ми је вратио и захвалио, што хоћу од њега више? Али бих ја хтео да он потом све по мојеј ћуди живи, и за мој атар да лаже; ако ли неће, а он је неблагодаран. Нипошто!

| Наравоученије Различне ствари чине нам се страшне јер их не познајемо, које потом чрез опхожденије и познанство весма нам обичне бивају.

Врло је зао обичај плашити децу измалена, тако да потом у довољном возрасту боје се свашта и уклањају се од страних људи.

Инглез (лорд Чистерфилд) свог деветогодишњег сина, говорећи: „Чини ти све што ја хоћу док ти буде осамнаест година, а потом за всегда ја ти се обештавам да ћу чинити све што ти будеш хотео.

Ради бијаху јести их, но не могући за дубину воде к њима приступити, договоре се да пре испију воду а потом да изеду коже, и тако пукну пијући пре него до кожа дођу.

“ — одговори осрамоћени пас. Наравоученије Ова нас басна учи да пре ваља познати снагу наших противобораца, а потом изабрати способан начин како ћемо се на њих ополчити.

Падне по случају један велики пањ у рит. Онда се оне уплаше и стану за неко време мировати. Но видећи потом да се пањ не миче, почну опет зло живити. Тада им се пошље худра која их начне хватати и прождирати.

61 Муха Муха упадне у лонац с масном чорбом. Ту се здраво нахрани. Хотећи потом да изиђе, не може, јер јој угрезну ноге. Почне махаши с крили, помоче се и крила.

Оставимо ми унапредак сву вражду и инат, и будимо добри комшије и пријатељи!” — И тако живили су потом у великој љубови и миру.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

А потом ишли су четници те догонили турска говеда војсци за ’рану, и уговорили смо међутим са Малим Јанком, Ракарцем и Лазаром

нас добро дочекају и убију нам 27 добри’ момака, но ми опет и Чачане и Ваљевце (Турке) растерамо и сав Чачак попалимо; потом вратимо се у Ваљево.

’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде. „Потом цар Јосиф окрете се к мени и упита: ,Кад сте истерали Турке из Палежа, Уба, Чачка и Ваљева, куда сте и’ отерали?

кнезови, сваки напише мизаре и на јаничаре тужбу што већма могу учине, млога имена потпишу, прсте и мурове ударе, а потом тајно однесу бина-емину. Он им рече: „Чекајте ви ту (у Београ-. ду), одговор ће одма доћи.

” Потом узме мој отац једну велику чашу пуну вина, и пошто отпије за једно два прста, рекне ми: „Прве године, кад идеш по нуриј

рекне ми: „Прве године, кад идеш по нурији, само оволико пиј од сваке чаше којом те понуде, друге године оволико” и потом опет сркне мало вина. „Треће године можеш до пола чаше пити.

Такођер дотерали смо и̓ у ред да са великим молчанијем иду на целивање, најпре стари људи, а после жене, потом девојке, и све по двоје пред иконом у један ред по двапут се прекрсте, на десну страну олтара, пак леву целивају.

те мој отац одведе све четнике у Јагодину и тамо и̓ у фрајкорски мундир обуку, своје оружје оставе, а шоце узму па се потом опет врате на Кличевац да се егзерцирају.

сав зулум и да га сиротиња не може више да трпи, но паша да га дигне, или сиротиња хоће да бега у Кауре (у Срем). Потом то прошеније узме мој отац и однесе везиру, који га је врло пазио и уважавао, и са собом доведе бољег судију.

А то се све под ведрим небом пред свом скупштином ради и дели, и тако се растану, па потом сваки кнез сазове од своје кнежине од свакога села по два по три човека.

Доцкан отворе се врата од собе везирове и, кад кнезови уђу, поклоне се и по обичају приђу скуту, потом измакну се и у ред стану.

договара, и код нашег цара нас тужи и опада, и о нашим главама ради, зато би гре̓ота била његову главу живу оставити”. Потом повиче на џелата: ,,сеци”, и одма оба посекоше (најпре је Бирчанин посечен), а народ погружен с позорја разбегне се, а

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И осмехну се ангел потом На царство вечних зрака; Душа заплака за лепотом Игре светлости и мрака. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ РЕФРЕН Знадем за

Све су очи засењене Тихог мрења том лепотом; И свака ствар што се крене, Зажуди да умре потом. Вај, зна само дух човека И за живот и за мрења: Две обале усхићења, Које плоди иста река.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А кратко време потом фронт је био миран и блесав. Наслоњен леђима на зид сеоске качаре до воћњака, блед и задихан, још обамро од оне

Африка

Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом.

Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама

Задржао сам се у томе месту, тако ружном, раштрканом, прашњавом и бесмисленом. Прешао сам потом попреко целу прашуму; преко две стотине километра. Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне.

Ја сам одвратио главу да то не видим, и више нисам хтео бацити ниједан поглед на њено мртво тело. Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно дочекује, а онда се

догађај, који им пружа прилике за редак и скупоцени провод; прво шетња, увек истим пољима али у новом друштву, а потом бриџ. Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости.

Швајцарац диже пушку и чека; светлост се одмах потом гаси, што је знак да је звер скренула свој правац кроз ноћ. Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и

велики тамни мајмун дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.

Они су полазили џандрљиви, а одмах потом смејали се и певали. Мислио сам: треба два дана да би човек прешао од једног правог села до другог, са почетком

Деран је главни љубимац шефа села, чија ниједна жена није толико намирисана и накићена. Одмах потом прелазимо прозирну речицу. То је она иста Комое низ чије су ме брзаке спуштали пагајери пирогом када сам био у Алепе.

не смеје више, она не пева више, не гледа више, има затворене очи, и само одбачена са једне стране баца се на другу. Потом је замењују. Гасим лампе и гледам их овако, осветљене једва звездама, очима које се навикавају на мрак.

С друге стране пролазимо кроз једно сеоце где ми сви поклањају зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми, Комо-Ту; једној малој шумици необично зеленој, необично збијеној.

Затим се на платформи види куваров деран сав у облаку од перја. Вечера траје сатима и врло је весела. Када се потом леже у постеље, одвојене само завесицом, ова се јасно затеже на чврстим облицима сусетке.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

КАТИЦА: Ах! С њиме нећу моћи. ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, МИШИЋ МИШИЋ: Слуга сам понизан! (Клања се прво Јуци, потом Катици.) ЈУЦА: Службеница! КАТИЦА: МИШИЋ: Ја сам чуо за неки несрећни случај. Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу?

Црњански, Милош - Сеобе 2

„Пазите, само лагано.“ Потом је Гарсули сео. Док је гроф Палавичини читао рескрипт о касирању пука са великом титулом у почетку, Гарсули је

Да се Божич можда предомислио. Међутим, одмах потом сетио се како је Трандафил, полазећи да кола доведе, викао: „Та што би се човек предомислио?

А мало потом Божич се, заиста, појавио. Био је натмурен – посматрао је Исаковича мрко, али није викао. Питао је капетана, мрмљајући,

Али се тај човек показао шепртља. Никада више потом није дозволила да је намоле. Било је, и после тог шепртље – који је једини могао да прича да је имао ту лепу дивљушу,

“ „Кажи, колико су ти дали, колико си примио, од Волкова?“ У први мах, Павлу се учини да сања. Одмах потом виде да је будан.

и престаде да се смеје и прича весело, а кад се прибра, он се обрати Павлу са неким, нелепим, осмехом, на лицу: „О том потом, апостоле! Да чујеш чуда о Трифуну! Да чујеш шта те је снашло!

Исаковичи се онда, у штапсквартери, уписаше за Шевича, или Прерадовича. А потом је настало и неко затишје међу ђенералима.

Теодосије - ЖИТИЈА

о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових. Потом, одахнувши мало, рече старцу: — Видим, оче, да Бог, који унапред зна све и који је видео болезан срца мога, поцла

према Богу спремном исповедању грехова својих, о којима га свети архиепископ научи да се покајањем добро исцељују. Потом рече к њему: — Одричеш ли се јереси? А он: — Одричем се, као што ћеш ме ти научити!

Многовремено потом састајући се и о црквеним правилима разговарајући и учећи се, божаствени оци се радоваху у Господу.

И непрестано, тражећи свете мошти, куповаше и од цара мољаше. Потом свети објави цару свој полазак морем у Свету Гору, у Атон, а цар спреми једну од својих лађа и из свога дома даде

хваљаше Бога, радујући се што достиже да види такве свете и што се удостоји да с њима говори и да га они благослове. Потом се врати у Свети град Јерусалим, и у великој љубави са часним Атанасијем патријархом одмори се.

гошћењем састајаху це и поучаваху се, говорећи између себе у питањима и одговорима, о духовним расуђивањима. Потом измоливши благослов од светога патријарха, свети дође у манастир Светога Симеона са Дивне Горе; са многим сузама

И тако за истом трпезом заједно обедовавши са царем и патријархом, одморише се. Потом цар, хотећи ловити звери у Подгорју, хоћаше да изиђе из града.

у цареву манастиру, славећи за покој његов Оца и Сина и Светог духа, и по царевој заповести довољно обдари ниште. Потом и цар дође од пребивања у лову из гора у град, и пре свога дома дође у свој манастир, поклони се Божјој цркви, дошавши

И тако сви с царем на светлој трпези у радости и у великом весељу утеху срца примаху. Потом краљ Владислав, спремивши царску багреницу и све што је потребно за подизање светога тела из земаљских недара,

се цар како не би предомислио, и опет отврднувши задржао светога, те заповеди да брзо дигну светога и понесу својима. Потом цар позва краља Владислава на трпезу весеља и љубави, и цар га назва место сина — отимачем, говорећи: — Богом

Али бојећи се да не оде, остављаше га да живи како хоће. Потом се и мати његова престави, и кћер своју оставивши му ка Господу оде.

И пошто тако добро у преданости угоди Богу, ка нему престави се. А преподобни, примивши потом вест о престављењу њеном, захвали Богу и радоваше се, јер се и он стално молио Богу за њу да се спасе.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Затим су се ова рашка племена почела распадати и духовно преиначавати. Потом се јављају све више нова занимања: трговци, па штавише и занатлије нису били више презирани.

Говорићемо о особинама које потичу од младих етничких стапања и о онима које су се развиле у варошима и одатле се потом распрострле по селима.

године, а потом допуњен на сабору у Серу 1359. године. Најстарији препис Душанова законика је нађен у Струзи на Охридском језеру.

У Средњој гори и у Родопима је још у XВИИИ веку било влашких села. Она су потом побугарена и тамо сад има само номадских Аромуна.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Одмах потом утону главачке у неку бездан жуту, зелену тамну, па сасвим мрачну и ледену, што се склопи над њим. Кад се опет појави,

Да Исаковичу сасвим зацрни, доделише му тих дана у пук и два немачка официра. Кроз две недеље, потом, оковаше капетана Пишчевича и одведоше га да му суде, као бајаги због спремања побуне.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

дне узме девојка главицу белог лука, забоде ск(р)оз чиоду и говори да не пробада лукац веће срце онога кога воли. Потом ту главицу обеси у димњак, да се, тако намењује, суши срце онога кога она воли.

У Херцеговини три сироте девојке цео дан препосте, а потом у глуво доба ноћи оплету узицу од вуне добијену од црне овце без белега.

којој се деца не држе, ваља да се породи испред своје куће, те да новорођенчету пупчану врпцу завеже црвеним концем, а потом да дете кроз прозор протури и дода свом мужу.

онда му врачаре бају овако: „Стави се јадан велики ’котал’ (бакрач) на саџак и у њему мало сламе да се мало загрије. Потом се дете метне унутра да седи. Њега чува једна жена која ту седи а мати изиђе напоље, ’опколи’ кућу па уђе унутра.

су у раном детињству (до пете-шесте године), односно до времена када дете мора да разреши своју едипску драму и да, потом, стекне моралну инстанцу — супер-его.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

људе некада топле и кротке кад злом превазиђу и себичњаке; за прегарања и гладовања очију и срдаца и дијафрагми да би потом се прометнула у вукодлаке незасићености; за човека који се надљудски одрицао кад пожудно затим стане да јагми.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

А што се потом гдикоји осушио, те му је аљина постала, то јест, широка, што је чоја била, то јест, изедена од мољаца, или је изгубила

“ - Чекајте мало да ја питам, а ви одговарајте. (Да му карте, које он промеша и потом јој пружи те извуче једну.) „Јесте ли ми верни?“ МЛАДОЖЕЊА: „Сваког месеца по једанпут.“ ДЕВОЈКА: То верујем.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Неки од њих су применили занимљиве поступке и дошли до необичних и свежих резултата. Потом су та остварења пренесена деци, опет посредством и заслугом старијих.

према потребама и приликама приписујемо жеље и тежње по нашем укусу, узносимо његову замишљену душевну чистоту да, потом, те лепе претпоставке наметнемо и дечјој песми.

Чини се, међутим, да се изигравањем наивности песник просто залепио за онај израз, па су потом све силе употребљене да би се један случајни повод разрадио, илустровао, осмислио.

године немаштине и гарантованог снабдевања, време кад је свако имао своје следовање хране и илузија, да би се, потом, та ситуација пројектовала у застрашујућем историјском тоталу (Пет слонова — пет векова!).

Он мени, никад. У то ми догласе из НИН-а да сам добио наречену награду. Одмах потом, телефонира Радовић. „Да ти честитам, и да даднеш изјаву за Студио Б!” дам изјаву.

Савладавши ту, најлакшу препреку, ми потом откривамо нове и нове слојеве, и, како нам се живот богати, силазимо све дубље и дубље; тако и прича постаје све

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Отимали или не отимали, ви сте касирати, па крај. 7. СКОРОТЕЧА (ступи и преда Жутилову писмо, потом излази. ЖУТИЛОВ чита у себи.) ШЕРБУЛИЋ. (Гавриловићу): Да су сви такви родољупци као ви, тешко би народу било!

(Одлази.) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ПЕТО (У БЕОГРАДУ.) 1. ШЕРБУЛИЋ, МАЛО ПОТОМ СМРДИЋ ШЕРБУЛИЋ (броји цванцигере у руци): Да ти враг носи и такву земљу и такву браћу!

НАНЧИКА: Може бити да му је зато по вољи што знамо добро маџарски. (Одлазе.) 5. СМРДИЋ, НАПРЕД, ПОТОМ ШЕРБУЛИЋ, СТУПЕ СМРДИЋ: Шта сте се толико с тим разговарали? ШЕРБУЛИЋ: Чисто ми је срамота казивати.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Прешавши у Угарску он је донео велики број рукописа и старих штампаних књига, србуља. Прво се задржао у Срему, потом је са патријархом Арсенијем ИИИ отишао у Сентандреју, где је био »обшчи духовник«.

године у Карловцима руски славист О. М. Бођански. Прво је штампан 1841. у Сербской пчели, потом га је објавио Бођански 1861. у Чтенія при императорск. обшествъ исторіи и древностей российскихъ (књ.

Од тога доба он није више пуштен на слободу. Неко време био је у затвору у Ердељу, потом буде послат у Беч, где је остао до 1703.

Ради поправке здравља врати се опет у северну Далмацију, за учитеља у селу Голубићу крај Книна, а потом на Косово Далматинско и у манастир Драговић.

1770. и 1771. провео је у Скрадину, где су га Срби довели за свога проповедника, потом у Млецима, у Задру и Трсту. Све то његово бављење у Далмацији имало је великог утицаја на његов даљи рад.

септембра 1773. Основну и средњу, »граматикалну латинску школу« свршио је у месту рођења, и потом постао учитељ. Незадовољан стеченим знањем, продужио је школовати се у Шопрону и Сегедину, 1796.

дух, прво српски, код православних, са покретањем Любителя просвѣштения, »србско-далматинског алманаха« 1836, потом хрватски код католика, са покретањем Зоре далматінѕке, 1844.

За време револуције од 1848—1849. излазило је неколико листова, од којих су најзнатнији били Вѣстникъ, прво у Пешти, потом у Новом Саду и Карловцима, и Напредак у Карловцима и Земуну, први лист штампан новим правописом.

септембра 1772. Српску основну школу свршио је у Баји, потом је учио месну католичку школу. У Новом Саду учио је латински и немачки, потом гимназију у Калочи и Сегедину, и лицеј и

Српску основну школу свршио је у Баји, потом је учио месну католичку школу. У Новом Саду учио је латински и немачки, потом гимназију у Калочи и Сегедину, и лицеј и права у Пожуну. Од 1796. настају његова велика и непрестана путовања.

У историји српског позоришта Јоакиму Вујићу припада нарочито место. Од 1813. он је по већим местима у Угарској, а потом и у Србији, почео приређивати позоришне представе, преводећи и пишући комаде, а често и сам лично играјући.

Школовао се у Новом Саду, Темишвару, Сегедину и Кежмарку. Био је прво домаћи учитељ, потом професор у српској гимназији у Новом Саду. 1824.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Код извора је, тако Милан мисли. Лађицу веже за жилу од врбе, Прекрасно које реке брега ресе, И скаче потом из ње напоље, Прескаче јарак у гај који прати; У гају сад је, на десно се вије, Високе липе око веће види, Под

— Јер липа доста тог имаде. Итд. у мисли иде к Стражилову, онде пије воде, бере цвеће, етц., етц. — Потом сиђе са брда, и пође да се опрости са друговима.

Итд. до 10—12 реди; потом иде даље, но пре нег што дође друговима, да се опрости, падну му на памет учитељи. Певач после другога, узимајући све

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сви га зачуђено и ћутке испратише погледом, а потом се све очи упитно окренуше према моме дједу. — Раде, шта је сад ово?

— Врагометна цура. — Е, јес ти видио ...— издуши Дане и потом спласну и заћута. Више није налазио ријечи за ово чудно разиграно створење о коме иде и расте прича као о цури

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

„Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели

јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу.

двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро.

брат буде јуначка срца, не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро.

А царев син не хтеде ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: — „Кад се вратим, наћи ћу ја тебе“. Потом ходајући дуго по планини, не нађе ништа, па се онда врати у ону рекавицу, кад тамо, али у рекавици једна баба.

с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана. Потом се царев син каже ко је он и откуд је, а цар се онда и сав град још већма обрадује, па пошто царев син навали да иде

У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу. Како опази њега и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све у њ гледала.

Мало време за тим прође, ал' ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се откине оданде него је све у њ гледала.

но кад види какви је прекрасан младић, онда га испита ко је и шта је и откуда је у ову апсану доведен и зашто, па потом му каже нек се опет у своју собу врати.

каже, да је тај роб јошт прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли да је он давно иструнуо. Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили.

Сад цар видећи оваковог доброг јунака и не марећи што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му поклони.

Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

лонац, да се к томе дода смерности три драма, учтивости сто драма, невисокоумија две оке, а самопознанија највише; потом да се лонац добро облепи и да се све то добро скува. ПУТНИК: Не, не; треба га лечити. Ја ћу опет доћи.

ШАЉИВАЦ: О томе не сумњам Само треба човек да чита; а да ће се потом чудити, то је извесно. ДОКТОР: Но јошт више, моја је књига скинула наличије једном неваљалом човеку.

у реку мудрости, од које се иначе чувао као од ватре, зграби ваш разум, пак искочивши напоље, наједанпут га прогута и потом одма почне бити тако учтив и проницателан, да су се и сами сиђени с памети чудили.

ВУЧКО: Оће да дође? ЉУБА: А да но! Него одлази. ВУЧКО (пусти један јак дим, потом устане, остави чибук украј, па дигне ћилим и одлази). ЉУБА: Преправи белу кафу за мајку, зашто каже да је гладна.

СТАНИЈА: Како коме, а мене богме рђаво. ЉУБА: Седи, Пијада. ПИЈАДА (скине шешир, метне га на кревет, потом седне на канапе и продужи Станији): Знате. док се цовек не навикне.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СТЕВАН, ПРЕЂАШЊЕ СТЕВАН: Милостива госпођа, готово је. ПЕЛА: Таки, Стево. (Узме велику мараму, Персида јој намести, потом са Стеваном за њом и малочас врати се.) ПЕРСИДА: Ово не може бити да је она.

СУЛТАНА: Да вас ђаво обојицу однесе. (Пође на врата.) СРЕТА (опали је, пак је потом за руку увати): Охо, тамо нису чизме. СУЛТАНА: Јао моја леђа... Море! СРЕТА: Пело! СУЛТАНА: Шта ћеш са мном?

СРЕТА (замахне): Видиш ли ово? СУЛТАНА: Не, молим те, оћу. (Напије се ракије, пак се потом стресе.) СРЕТА: Је л’ да је боље него кафа? Пак ћеш данас опрати и собу. СУЛТАНА (ђипи): Шта?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

године, када је било најтеже погодити ко ће да победи. После бројних важних функција (следи списак), где се потом укопао, друга Топа склањају са политичке сцене на мирније место, да би му се живци повратили.

или на веома ниској температури, он неће доћи све док лице које га чека не запали најзад цигарету и повуче два дима. Потом наведени тролејбус истог часа стиже и наведеном лицу не остаје ништа друго сем да опсује и баци тек запаљену наведену

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Са Борање, невид-горе, облаци се завијоре и тукући жито, поље преко Цера одгргоље. А све потом што се чује муња палцем потписује. ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА То што врана с коца гаче, То се неко чудо гласи.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Зар не ручају? ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три саата, пак до пет. Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал.

ЈЕЛИЦА: Само не знам да л добро изговарам. Зато желим од вас чути. АЛЕКСА: Изволте ви само, ја ћу вам потом изговор утончати. ЈЕЛИЦА: Стидим се кад ме ко корегира. АЛЕКСА: А зашто то?

Ја сам од благородног баронског покољенија, ја сам месечку краљицу презрео и одбацио, за које се потом живота лишила. И ко ће противу судбнне? данас би срећним себе цјенио, кад би искусио да ме искрено љубите.

Идите ви, мој драги, у кујну, пак ћете све тамо по вољи добити. МИТА: Љубим руку милостивој господични! АЛЕКСА: Потом немој заборавити што сам ти казао. МИТА: Ја ћу све по заповести извршити. (Поклони се и отиде.) АЛЕКСА: Добар младић.

и мој се господин надао да ће он постати; али кад га други претерира, он се расрди, сазове тога на дуел и убије га; потом квитира и закључи приватно живити. ЈЕЛИЦА: Ах! МАРКО: Али тако млад, пак да дође до обрштера!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А потом . . . потом . . . за једним плотом видеше људи рог . . . Страшно је даље причати о том . . . искочи носорог!

А потом . . . потом . . . за једним плотом видеше људи рог . . . Страшно је даље причати о том . . . искочи носорог!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

замка пао је преко свог чардака носе га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној луци седи и пије очи му сиве питали га да л 'је убијен он рече био је убијен сад више

неумесно на столицу седа и чини покрете својим кљуном ћутање се више пробити не да птица окреће листове књиге потом на лири твори звуке очи јој расту док у нас гледа и види слику која зури као што и лира више свој звук неће да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Седели би дуго тако, али труба засвира „збор“, потом за „вечеру“... „повечерје“... Морало се раније лећи. Жмиркале су звезде и шкиљили варошки фењери, када су војници

У почетку смо се осећали нелагодно, а потом смо навикли, уверавајући себе да је и прашина једна од ратних невоља, која се мора подносити.

У почетку је и сећање на жене и породицу било као нека болна рана, а потом као чежњива и слатка мисао. Само, још једино Петар нишанџија није могао да преболи.

Исток се беласао када су послужиоци подизали шаторе, а возари натакли камуте коњима. Потом су кувари поделили ручак и тачно у четири часа кренули смо.

А на супротној страни, према Церу, шрапнели су светлуцали као ројеви свитаца, час брже, потом спорије, онда би учестали на широком простору или се збијали у гомилу.

Наскоро скретосмо десно, затим кроз неку шуму, преко ровова, па узбрдо, обичним сеоским путем, да су коњи бректали. Потом смо дуго силазили и стигосмо у једну котлину кроз коју је протицала река. Ту су војници нахранили и напојили коње.

Детиње руке биле су крваве и згрчене. Војници застају ужаснути... Потом љутито машу главом и осветнички стежу песнице. — Их, их, ама ни једнога живога не треба оставити!

Али се „Ескило“, рудни коњ, пропе, из све снаге запе и повуче сам топ, а потом устукну назад. — Рањен је — викну неко. — Испрежи! — Терај док не липше... — Маррш... маррш!

У овој црној и страшној ноћи та светла кугла личи нам на неко огромно живо око, које нас у почетку посматра бојажљиво, потом подругљиво, док најзад не заблиста весело, пуним сјајем. Ваљда хиљадама година посматра оно увек исти призор.

И као да узлећем на неку висину њишем се, као да ме неко љуљушка... Пријатно је... а потом почех нагло да падам... Осетих бол у колену, тргох се и тада увидех да лежим поред ногу мога коња...

Нене очи напунише се сузама. Она извади марамицу и обриса их. Потом уздахну. — Нека си, чедо моје, жива и здрава — рече моја мајка. — Па шта је било даље? — Наишао је стари свештеник.

Али угледа стражара поред кола. Опет зажмирне, трепну ситно два-три пута, па се притаји. А потом усне Јанкуља развукоше се у једва приметан осмех... Њега да ухвате?!...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Па што је овде овако ?« Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гле дајући опет у таблу, запита је: — Како вам се допадају нови ђаци? — Дивљаци.

Веља им објасни куда ће проћи, па се потом, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше. Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као

После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.

запита он осврћући се. — Ради, не знам што већ не излази. Писар скочи и утрча у школу. Одмах потом ста доше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са

»Најбоље нек стоји овако, помисли он. Они знају да ја немам жене ни друге послуге. « Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе. Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.

Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг из кога потом изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.

XИИ Прва писарева похода потом не учини на Љубицу такав утисак као последња. Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар

— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!... — Море, господине, остави то.

Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит !... мишљаше Љубица потом. Богме страшно!... није баш тако обично, како причају. Не могу још да се приберем од страха«.

и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па потом ослобођена и раскалашна сеоска деца... И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца И све,

Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео. Потом обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта. Љубица је сад први пут виде изблиза.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

А газда оста на месту, гледајући дуго за њим, а потом се врати у кућу да размишља о оном што му је слуга рекао. „То је он говорио за мој живот“, сину му у глави.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада како бих од те зараде могао дале продужити пут и тражити своју домовину.

ске гимназије да га према нашим примедбама свесно исправи, а потом се може по истом акту радити дале шта треба.” После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а затим

То своје мишљење Савет учтиво спроведе г. министру на дали рад. И акт се потом из Министарства (уз њега реферат у прилогу под ./.) врати директору да га исправи по напоменама и замеркама стручњака..

То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима. Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” — Потом се влада окрете Илији и рече: „Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је

— Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: — Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? — Нисам. — Е па?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

поче Ђокић. Капетану се допаде одговор, па весело засија очима. — Видим да си јунак, — рече он потом, — него ти пушка није најсигурнија. Послаћу ти ја оздо магацинку. А ти, војниче!

— У овим женским гимназијама, а потом на универзитету. — Па? — Па ништа... Све те дужности врши сад наш женски пол, који сте ви мрачњаци XИX века

Поче долазити младожења. Дете се, као сенка, прикраде у какав згодан кутак, па гледа, гледа... Потом изиђе из заклона, седне с њима и, кад су они у најживљем разговору, запита што тетицу.

И тако се сврши мисија баба Сокина. Снаша Јула насмеши се подругљиво за њом, потом уђе у собу и стаде опет размишљати; бадава, капетаница је најбоље бити...

и одмах затим помоли се једна лепа, млада женска главица и потом указа се и цела »персона« нове капетанице, која придржавајући се за раме мужа скочи с кола.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Одмах потом, клицање радосно чуо је. А да је шутнуо — е, вала, шутнуо је! ГДЕ ЈЕ ЦИЦА Јутрос рано кад је топли дан осванô И

Кад их видиш, не мош да спаваш! Потом је, у бркатости тако искусну Италијани запослише у циркусу, И изиђе јој слика — страница цела!

Да л ће сад хтети? Неће? Хоће! Фуруница, најзад, у моју собу крочи. Заложих дрва. Она плану Моћно и громко; потом згасну. Тако пси, каткад, ноћу лану У даљину, пусту, безгласну.

Онда, врела, оде на снег, да се хлади. Пепео истресе, Потом, Иза куће. Скоро ће пролеће, И крај мразних ноћи; Блеснуће, ко тањир, сунце изнад луга; У мају ћемо Она и ја

А светлост, што се у небу роди, Најпре у крошњи, потом у води, Пресијава се, огледа, дрхти. СУША Вода је гола. Њен сјај поносни Прогута муву, сенку и клас.

Прво нека утврди где је У односу на сазвежђе Касиопеје. Потом нек једра сва подеси Према Ливерпулу, Бару или Одеси Са надом да ће га добар ветар Миљу по миљу, метар по метар

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

пусти да сад жиле моје Забрекћу новим, заносним животом, Да заборавим да смо ту нас двоје Пред величанством природе; а потом, Кад прође све, и малаксало тело Поново падне у обичну чаму, И живот нов и надахнуће цело Нечујно, тихо потоне у

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила. Потом, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Па тада куда? Шта ће бити потом? „Ви, жеље моје, ја ничега немам... И ја се с вама хладном гробу спремам. Овде је тужно, опако и црно, Овде је

Слутим празнину будућих времена, Слепило духа што ће доћи потом; Ја њу не двојим сад од других жена Лепих, и јадних са њином лепотом.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

„Мени је име Патила, тако кад дођеш, ако ме не нађеш на овоме мјесту, а ти ме зовни по имену, па ћу ти ја изићи“. Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза.

(ВАМПИР) Вукодлак се зове човјек у кога послије смрти 40 дана уђе некакав ђаволски дух, и оживи га (повампири се). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову..

му се потужи како га мори мóра, „Него, — вели, — док ти још радиш, лећи ћу овдје крај тебе, не бих ли могао заспати“. Потом се покрије гуњем и легне. Како заспи, одмах га мóра притисне, и кроз сан стане викати и отимати се.

да новце ископа, али се уједанпут од некуда обре велики страшан бик и навали на њега да га убоде и он једва утече; потом доведе бика и закоље на оном мјесту и новце онда ископа на миру.

Дагудин брзо пројури кроза земљу и дође у помоћ: сва окна залије и окнаре све подави, потом изиђе напоље и све окнарске куће потопи и однесе.

У томе га и нестане. Бокумире се потом покупе на једну косу и седну да се одморе и почасте. Али се ту заваде и триста их изгине.

(Потом иду те посипљу њоме уљанике, говорећи): — „Урочници и урочнице низ улицу; — ненавидници и ненавиднице низ улицу; — бје

А она јој одговори: — Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе. Потом упита ону што има грабову гранчицу: шта јој је у њедрима, а она јој одговори: — Граб, да грабе и мене и тебе и ту што

Тада се јави црквењак. Он најпре дође и запали свећице, а потом повуче за звонце, иза чега уђу два ђака са чирацима и клањају се Исусу; за њима је поп с књигом, који „стане као

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

„Подајте“ рече „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели

јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: „Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу.

двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро.

брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро.

“ Потом јој краљев син захвали и у руку је пољуби, и с њом се опрости, и дошавши дома каже све својему | оцу, а он с онијем прс

“ Потом оне не умијући куђ ходити, а и немајући су што тражити куће своје, замоле се њему, да их он узме собом. Он их узме, ђев

За што ли изгуби моје благо без и каке несреће и без и каке напасти?“ па га ишћера од себе. Он потом са својом женом и с оном старицом живљаше дуго времена у истоме селу, али у туђој кући, препоручујући се матери својој

“ Потом зовне жену своју царицу и све министре и каже им, што се збило са шћери његовом. Онда се почну сви радовати и велико ве

Онда се почну сви радовати и велико весеље чинити. Потом дар му да свој велики и прекрасни брод, а он свој остави онђе, али рече цару: „Свијетла круно!

за уже, а ала испадне на поље, а он брже одсече од своје ноге меса па јој баци и задрма за уже, те га извуку горе. Потом преда царској кћери јабуке па оде.

но кад види, какви је прекрасан младић, онда га испита, ко је и шта је и одкуда је у ову апсану доведен и зашто, па потом му каже, нек се опет у своју собу врати.

да је тај роб јошт прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли, да је он давно иструнуо. Потом даде истог роба извести и зачуди се врло, кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да проводе игуман и сва братија која долазе. Потом, опет, подигох овде у Ораховици место за тиховање, Светог и преподобног оца нашег Саве, за дом двојици или тројици, по

Јер онај кога ја оставим по смрти својој у тој ћелији, тај да борави до краја живота свог незамењен ни од кога. Потом, опет, овакво правило дајем да бива: да се окупе игуман светог овог манастира са свом братијом и да бирају мужа

А ово певамо на агрипијини: када се каже „Трисвето“ и „Помилуј ме, Боже“, и потом појемо канон агрипније. И потом се чита једна глава тетрајеванђеља. Ако ли буде немогуће, онда преполови.

А ово певамо на агрипијини: када се каже „Трисвето“ и „Помилуј ме, Боже“, и потом појемо канон агрипније. И потом се чита једна глава тетрајеванђеља. Ако ли буде немогуће, онда преполови. И потом почиње служба јутрења.

И потом се чита једна глава тетрајеванђеља. Ако ли буде немогуће, онда преполови. И потом почиње служба јутрења. Отпевавши после Шестопсалмија „Бог Господ“ а онда три катизме, и четврту катизму „Блажени“ са

Отпевавши после Шестопсалмија „Бог Господ“ а онда три катизме, и четврту катизму „Блажени“ са припевом „Анђела сабор“, потом седалне, потом чтеније, и после овога Степена, „Све што дише“, јеванђеље, по јеванђељу „Васкрсење Христово“ и потом

Шестопсалмија „Бог Господ“ а онда три катизме, и четврту катизму „Блажени“ са припевом „Анђела сабор“, потом седалне, потом чтеније, и после овога Степена, „Све што дише“, јеванђеље, по јеванђељу „Васкрсење Христово“ и потом „Помилуј ме, Боже

потом седалне, потом чтеније, и после овога Степена, „Све што дише“, јеванђеље, по јеванђељу „Васкрсење Христово“ и потом „Помилуј ме, Боже и песме заједно да поје сам. И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш.

И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се свршава као што треба. А свете и божаствене литу

И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се свршава као што треба. А свете и божаствене литургије према могућности да се служе.

Њихова три коленопоклоњења треба да буду лакша. Потом треба изговорити у себи раширених руку: „Боже, очисти ме грешног и помилуј ме!

од себе сваке трновите, зле, нечисте и недостојне мисли у оној страшној служби и на сваки начин себе прочишћавати. Потом се треба причешћивати божаственим светињама пошто од игумана добијете опроштење, јер ником од вас не приличи да се

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ја сам га потом всегда у уму мојем пре[д]|стављао не само како оца мога, но савише као једног човека правдољубива, поштена и прељубезна

некакову задужбину чине, саздали су им с великим трошком велике манастире, дали су им испочетка њиве и винограде, а потом села и људе да им работају.

Он је појачи, баш како ваља за параклисару.” Потом да заповед да нас одведу у трапезу и даду јести. Кад изиђемо из трапезе, пођемо свак своме старцу.

праву доброту по достојности возмездити и наплатити, да им он учини оно награжденије које би ми ради, а не можемо; а, потом, и будуштим родовом да и[х] они наместо нас спомињу, да и[х] љубе, да им благодаре, и имена њи[х]ова од заборављења да

исплатити, до 5 или 10 фор[и]нти, ја ћу ти дати и за то ћеш ми помагати ови велики пост у цркви до воскресенија, а потом почеће се време наше године”: Благодарим му и да имам чим платити - кажем.

И кад сам год на неколико година потом премудрога Фенелона у његовом Телемаху описаније блаженога сеоског живота читао, всегда ми је срце играло од радости,

Зовем ја! Молим! Он ништа; ваљада је био сасвим глув. Останем на брегу предградија, које сам потом сазнао да се Мандоћ зове, обзирући се на десно и на лево и не знајући ни куд ћу ни што ћу.

по веселом обеду изгрлимо се, изљубимо се, срдечно изљубимо се и желећи да се опет видимо (како смо се на пет година потом и видли, кроме неких од официра који су у Италију прешли били) и тако растанемо се.

у Чакову, гди на светога краља Дечанскога просаше, познао и који, да не би мојега тетка Николе, би ме одвео у Дечане: потом, дијаконом у Хопову, по Бачкој просити виђао сам га.

Све остало, сиреч, што сам из Баната изишао, а потом из Хопова, из места у место преходио и опет се враћао и потом изнова отходио, спрама овом случају толико ми се чини

Све остало, сиреч, што сам из Баната изишао, а потом из Хопова, из места у место преходио и опет се враћао и потом изнова отходио, спрама овом случају толико ми се чини колико обични всеопшти догађаји који се сваком повседневно у

Из ове школе, у неколико година, изиђу многи учени свеште|ници и учитељи, који потом составе училишта у различни поглавити мести Азије и Греције, од којих је био један и вечноблажене памети Јеротеј,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

нама гришнима, баш кâ мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, кâ свића кроза дим од тамјана! Потом, да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за

је велика, да ти, ружо наша, будеш дошâ кâ вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога! Потом, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвећа, а проклети сотона просуја

А потом и потом, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, кâ што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде,

А потом и потом, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, кâ што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

кроз вруће решето Излетале су кокице — ко птице низ све то — И мешале се са цветом на воћки, налик снегу и леду. Потом су играли коло, знојни, уз свирку, уз гајде И легоше да хрчу с главом на мравињаку.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Мој живот није Аћимов живот. Треба одавде засвагда отићи. Све оставити. Изневерити. да, издати. А потом? Зашто се толико плашим неуспеха? Чему сва та рачунања? Ја ти више нисам отац... Ти си од вечерас мртав за мене.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

дуну у свећу тако јак о да је обори, али одмах затим она прилика што нас је пронашла кресну палидрвце па упали другу. Потом човек с новим торбама удеси своје ствари па се намести, заузимајући само за себе два места, онда скиде ципеле које

Ја се потом дигох да прошетам танком, змијастом „стазом уздаха“, како се тамо називаху оне уске путањице што су служиле за шетњу у

После смо се смирили. Он је ћутао и пушио дубоко озбиљан, благ и леп. А кад га, потом, упитах о снајки, он брзо одговори: — Она је, каже, добро... нередовно добија новац, оскудева, пише са пуно прекора.

У салону, где смо прешли, потом, она ме је молила за опроштај њихове неизгладиве срамоте преда мном. Рекла ми је: да се стиди од мене, да ништа

Онда човек устаде, полако одшкрину прозор те свеж и мирисан ваздух улете уносећи здравље. Потом, пошто принесе раскошан букет свежег јоргована, седе на ниску табурету поред постеље, узе њену руку и љубљаше је.

Онда се искобељам како-тако и кренем кући. На овом месту застаде мој сапутник. — Господине, — рече потом гледајући ме оним својим немирним очима пуним грабљиве бистрине — да ли ме је оно марсељско вино истругало, шта ли,

светлошћу младости, руменило се још ватрено, и најпре ужасно пренеражен, израз као да поступно постаде миран, потом нешто насмејан.

Дакле, тога дана морали смо најпре ићи колима До прилично удаљене станице, а потом возом. У кола смо сели обојица код Павлове куће. И ето, било је то тада.

С времена на време могло се видети и како се озбиљне главе лекарских помоћника кроз одшкринута врата појављују, да се, потом, брзо, после строго издате наредбе, повуку.

Онда локомотива писну. Митар Марамица погледа кроз прозор, потом около себе, затим опет кроз окно, онда пркосно опљуну руке па се завали.

— Ала! рече потом. Нема шале! Гура ти ово к’о мећава! Не чека ни тебе, ни мене! Не пита ни за Јанка, ни за Марка! ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ

“ У учионици, потом, завлада највећа тишина кад професор отпоче: — Било је на Власини при крају српско-бугарског рата.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

) И чисто се једим кад се понеког имена не могу да присјетим. Потом набрајам што данас треба да учиним. Прије свега, треба да из болнице изнесем мој картонски ковчег (овај пут, рекби,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија. Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...

И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он позн

Камо ти Радован? — Погибе. Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића. Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини

Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... — Ала мирише!

— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

а ти је замочи у котао до половице, па онда отиди од њега, па кад дођеш на једно поље, а ти онда кабаницу оциједи. Потом свети Илија отиде, а стари остане сам. Кад замало ал̓ дође враг, па га пита: — Шта радиш, стари?

— Па хоћеш ли још служити? — пита враг. — Хећy, — рече старац — него ме плати, па да идем даље. Потом га враг пита: — Шта иштеш за плату? Колико ћеш новаца?

му рече: — А ти хајде па их ишти за себе, нека их теби прода кад не да мени, јер су његове, може да ради шта хоће. Потом се свети Петар врати, па дође опет к староме па му рече: — А би ли ти хтио мени овце продати?

Кад то свети Петар чује, рече му: — Па нека ти буде. — И њему се одмах створи кула, а свети Петар одаждене овце. Потом прође девет стотина година, а бог рече Петру: — Петре, хајде сад по старог, па му реци да дошло вријеме да тело иде у

Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад ујутру дан осване. Устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке.

Најпре га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслима привезан с цијелијем такумом од чистога сребра. Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата.

собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати. Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом;

А царев син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: „Кад се вратим, наћи ћy ја тебе“. Потом ходајући дуго по планини, не нађе ништа, па се онда врати у ону рекавицу, кад тамо, али у рекавици једна баба.

с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те сместа у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана. Потом се царев син каже ко је он и откуд је, а цар се онда и сав град још већма обрадује, па пошто царев син навали да иде

кад то чује, одмах руку преко ње пребаци, и онај час почне се она трудити, и роди му мушко чедо златоруко и златокосо. Потом он остави ону земљу и царицу, а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје.

„Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати: задрма се цијели

Дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом пођу да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћy ноћас чувати стражу.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Али једне зоре, прве зоре потом, Заспале су благо њене очи дана, Њене очи цвећа, сред живих обмана, У јесени тужној, са њеном лепотом.

Заспале су потом. Она, без живота И младости, спава на крилима туге; Место цеви — мртво цвеће, мртве дуге По њој: она спава, с њом њена

И утону. Али одмах потом, У тој земљи, где цветаху врти И лепота с вечитим животом, Појави се први облик смрти. Једна дева хтеде да

” И занех се потом. Мисао ми оде До прошлости моје, у крајеве знане; Да посети љубав, коју боли воде, Док сећања брижно од смрти је бране.

Свирала је. И таласи звука Продираху тамом и животом: Пробуди се свет рођених мука И болова; потом Душе наше Заплакаше За срећом сиротом. Душе наше Заплакаше И плакаше. Да ли дуго? За век цео? За рођење? Покров бео?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Да бисте имали представу о мојим недаћама, замислите да сам некад био на сахрани или у некој нервно напетој ситуацији. Потом, одједном неочекивано у тишини ноћи, жива слика тог догађаја би ми се наметнула и остала упорно пред мојим очима,

жице, помоћу два камена зашиљио сам врх на једном крају, савио жицу у одговарајући облик и причврстио је за јак канап. Потом сам исекао дугачак штап, нашао неколико мамаца и сишао до потока где је било мноштво жаба.

Кад бих хтео да пуцаљка окине, клип бих упро у трбух а потом цев снажно повлачио уназад обема рукама. Ваздух између два запушача је бивао сабијен и јако загрејан и предњи чеп би

секундаром у облику равне спирале, као што је приказано у мојим патентима, изненадило ме је одсуство стримера и недуго потом открио сам да је то због облика и међусобног положаја намотаја спирале.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Семантика, сликовни садржаји и уопште тематика – тек потом долазе и подвргавају се истоме елементарном обрасцу. Али решење у Матићевом случају никако не треба схватити и као

Речи тек потом долазе. Али са доласком речи и започиње прави творачки чин, мука и радост конкретнога вербалног отелотворења: речи

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

91, под насловом Ритам Милоша Црњанског. Потом је за школске потребе објављена књижица „Сеобе” Милоша Црњанског (Београд, 1985).

њен склоп: да се у њој као у маленоме сочиву одразе наговештаји основних односа из приповедне фреске коју писац одмах потом почиње развијати.

У њој, нестабилној и неотпорној, јаче су отиске остављали: прво, променљив однос између аутора и ликова; потом, такође променљив однос између самих ликова; најзад, индивидуална а трерутачна перцепција из угла неког лика онако

Отуда је тежиште у роману померено на Софкин болан и драматичан одлазак, и опраштање; што потом долази, то је само низ мање-више предвидљивих последица, нека врста епилога.

Пошто се приповедање прелама у јунакињиној свести, појава очевог гласника из Турске у В глави, потом очеви учестали доласци, па на крају и остајање, могли су се лажно мотивисати активираним дечјим страховањем, чиме се и

значење изискује и додатно објашњење, па је Станковић најпре спонтано употребио два месна прилога заредом, да би потом објаснио како „ту” значи „у својој кући”, док „ тамо” значи „накрај вароши”.

је метафоричка слика о узајамном и присном огледању), то је код другога већ целовит програм с почетка назван етеризам, потом суматраизам о песничком откривању универзалних веза између човека и природе, па и „једног срећнијег облика живота“

Или, другим речима, једном добија половичну, потом и пуну реченичну вредност. На те случајеве и прелазимо. Издвајање са којим иде и промена реда речи још више

Одмах потом усмерење се мења: започиње успињање „изнемоглих” људи, дакле напорно, тешко кретање навише. Црњански је, уза све то,

Све што се потом између њих збива, прескочено је. Прескочена је цела разблудна ноћ. Тек ујутру, кад се пробуди, Дафина ће почети да

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Па збуњено и болећиво погледа на дете, потом на жену. Туп израз беспомоћности обли му лице као сваком кому је свеједно што ће са њим да ураде.

И тако даље што је потом било. Све излази пред очи. Још једном проклињем Косово, још једном му овако са седла шаљем млаз крваве мржње, па нагло

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Хеј, панови, будете купит једин пекни ланац за пењази, а потом буђете обесит и буђете знат келко је ходини, а потом буђете штакулу, алебо бурмутицу напунит с бурмутом, и буђете

ЈОВАН: Хеј, панови, будете купит једин пекни ланац за пењази, а потом буђете обесит и буђете знат келко је ходини, а потом буђете штакулу, алебо бурмутицу напунит с бурмутом, и буђете шмеркат како једин моцни пан.

ЈОВАН: Хеј панове, кед бисме ми вједали, за раз бисме от’шли и взали пјењази, а потом бисме купили руху. ВАСИЛИЈЕ: Јоване, слатки Јоване, пет стотина форинти,... то је мало, осам стотина форинти,...

Краков, Станислав - КРИЛА

Би готов да заплаче. — Матора луда. — Трже се и затресе незадовољно својим рашчупаним брком. Потом се окрете на страну, но још је дуго слушао испрекидани кашаљ једнога стражара.

По небу су прскали шрапнели. Апарати се спуштали ниже, окретали у месту, бацали разорне терете, потом се пели и промицали кроз расцветане облачиће. — Грам, грам, грам... Облачићи се хтели прикачити на крила апарата.

— Грам, грам, грам... Облачићи се хтели прикачити на крила апарата. Тице су вијугале, пеле се, измицале. Потом на небу тишина. По селу се црнеле порушене куће. Неко је износио побијену децу.

Командант је наредио да се уз школу, а ту је становао, ископа заклон, и да се у зору пробуди. Потом је опрао хладном водом ноге, и опет легао у кревет са даскалицом. Потом је одједном зажмурео и захркао.

Потом је опрао хладном водом ноге, и опет легао у кревет са даскалицом. Потом је одједном зажмурео и захркао. Тога вечера је пио много вина.

Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом. Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио. Из мрака су сијала задовољно два ужарена ока грудоболног бунтовника.

Стресао се. Вода је подизала увис дуге маље, од којих му ноге изгледаху као обрасле маховином. Потом се сагињао, и његово се месо од хладноће и стида црвенило.

— Тише, тише... Бајонети су упадљиво светлуцали. Из села је залајао пас, потом други. Војници су улазили у кукурузе. Жуто лишће шуштало је опоро, и дрхтало од страха.

у дворишту музла козу, Васиљ је скрстио руке на појасу, поклонио се, и молио да му војници са бачија овце не дирају. Потом се вратио назад кући, и тужно слушао жену која је плакала. Грци су јој две кокоши из пушке побили.

Телефон је једнако звонио. Пуковник је непрестано питао о препаду. — Нема извештаја, реци му већ једном... Потом се пуковски ађутант љутио на апарату што бројно стање није још готово.

Потпоручника Мију донели су полумртвог на носилима. Имао је кук прострељен. Шмркао је тихо, и тражио да пије. Потом је тужно гледао зелене врхове борова.

Село је само пљачкашима припадало. Сву ноћ су страже преко реке слушале вику и јауке. Потом би се чуо који пуцањ пушке. На небу је мирно светлео млечни пут као и пре. Свици су летели и светлели у мраку.

Петровић, Растко - АФРИКА

Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом.

Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама

Задржао сам се у томе месту, тако ружном, раштрканом, прашњавом и бесмисленом. Прешао сам потом попреко целу прашуму; преко две стотине километра. Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне.

Ја сам одвратио главу да то не видим, и више нисам хтео бацити ниједан поглед на њено мртво тело. Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно дочекује, а онда се

догађај, који им пружа прилике за редак и скупоцени провод; прво шетња, увек истим пољима али у новом друштву, а потом бриџ. Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости.

Швајцарац диже пушку и чека; светлост се одмах потом гаси, што је знак да је звер скренула свој правац кроз ноћ. Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и

велики тамни мајмун дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.

Они су полазили џандрљиви, а одмах потом смејали се и певали. Мислио сам: треба два дана да би човек прешао од једног правог села до другог, са почетком

Деран је главни љубимац шефа села, чија ниједна жена није толико намирисана и накићена. Одмах потом прелазимо прозирну речицу. То је она иста Комое низ чије су ме брзаке спуштали пагајери пирогом када сам био у Алепе.

не смеје више, она не пева више, не гледа више, има затворене очи, и само одбачена са једне стране баца се на другу. Потом је замењују. Гасим лампе и гледам их овако, осветљене једва звездама, очима које се навикавају на мрак.

С друге стране пролазимо кроз једно сеоце где ми сви поклањају зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми, Комо-Ту; једној малој шумици необично зеленој, необично збијеној.

Затим се на платформи види куваров деран сав у облаку од перја. Вечера траје сатима и врло је весела. Када се потом леже у постеље, одвојене само завесицом, ова се јасно затеже на чврстим облицима сусетке.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ватра је била замукла целом дужином нашега рова. Али Бугари су још увек пуцали. У почетку учестано, потом и они све ређе, док се најзад не ућуташе. Завладала је тајанствена тишина. Наредио сам ипак највећу опрезу.

У почетку је ватра била лагана, као да се колеба, а потом осу, осу, гранате наше и њихове се укрстише, а камење поче да лети. Разлеже се рика, тресак.

Кажу да је пре балканског рата у њима била смештена турска војска, потом је дошла грчка. Сада су у њима официри и војници реконвалесценти српске војске.

Главе се подавише уназад и сви, као по команди, лупише изокренутим чашама о сто. Пило се потом, готово без предаха, у здравље капетана Воје, поручника Фјодора Ивановича...

„Ђеврек“ води коло, размахује марамом, подврисне, и онда завуче главу у рамена, залети се и одбије о трбух „Фикуса“. Потом забаци главу уназад и с ноге на ногу... — Купамо се у зно-ју лица свог! — дува „Фикус“. — Тешка с-служба.

Уозбиљио се наједном. Као да нешто не верује, одмаче се и протрља очи. Потом опет приђе и прстима поче да покреће микрометар за прецизно посматрање. Онда се одмаче и погледа на нас.

Извади кремен и припали цигарету. У бугарским рововима је неко јечао. Каплар повуче дим цигарете, жмирећи, потом испусти дим, и палцем руке показа у правцу бугарских објавница. Једна страна лица развуче му се у осмех.

Врши човек инспекцију... Знаш!... — Коста намигну, а потом запали цигарету. — А овде се код једног истакнутог митраљеза налази један коњички поручник. Али не од оних легалних.

— у пешадију, на најистакнутије место. — Јежу на леђа — додаје поручник Рајко, и сручи чашу вина у уста. Потом лупи чашом о сто и узвикну: — Хо-хо-хо! Чудим се, грофе, како те не ухапсише? — пита га подсмешљиво Коста.

Чим престану наше ракетле да светле, морају се брзо склонити наше жичане препреке. Потом петорица има да улете с ножевима у њихове објавнице.

Знак за паљење бомби даћу ја. Једна половина баците бомбе лево од стене, а друга десно. Потом у неколико скокова, са ножевима, у њихове ровове. — Мускули на командировом лицу били су набрекли, а очи сијале.

Пуцњи су све ређи. — Наредите, нека ови наши престану са ракетлама — рече командир једноме, а потом се обрати Драгану: — Сад нека се отворе пролази кроз наше жице.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

к Сербији областима, проникнуо и у њу, и не имајући с начала из Отечества свога извјестија каквог му таквог, и потом, получивши га, восклицава: Вени, ветре мили, И на златних крили Ти довеј ми гласак И мио и сладак: Да на моме

Ни то се међутим не би могло рећи. Несумњиво је да нам је најјаснији Лукијан Мушицки, па потом Стерија. Изворе грађанској поезији међутим, а њих је морало бити, и има, не знамо, ни изблиза ни издалека.

Пре свега, нисам смео не унети у овакву књигу дидактичну поезију Мушицкога: она је најтврђа кичма наше старе поезије. Потом сам основицу поетских текстова проширивао и даље: узео сам у обзир и баладу, и песничку приповетку, тако

густому блуде бедни; Умисле хишчне всељују в хладну груд; По земљи најпре матерњој простиру И смртни страх и трепет; потом Преходе Саву и Дунав, Тису. И тиха река странима водама Увис дигнута, сопствене брегове Обара, топи туђе њиве.

Певцима име и славу дајеш. У теби гледим, серпска о јуности, Млад народ серпски. Потом си надежда Оцена. Потом силна брига Њихова, умом и телом здрава Да будеш!

Певцима име и славу дајеш. У теби гледим, серпска о јуности, Млад народ серпски. Потом си надежда Оцена. Потом силна брига Њихова, умом и телом здрава Да будеш!

Потом си надежда Оцена. Потом силна брига Њихова, умом и телом здрава Да будеш! Потом своја сокровишта Подашном руком радо отварају, Да вечну срећу теби, милој, Створе, и народној чести дигну Стуб!

целујеш; кад ти ову пружи, Придржи ју, нежно само, пак јој се потужи: Најпре кажи да си сведок моје љубве жарке, А потом јој све ишчисли моје муке јарке; Хоће л’ јој се ражалити, пази пак ми кажи, А међутим себи место на руку јој тражи.

најпре од ових песникових примедаба које тако јасно упућују на могуће поетске изворе Горестног плача, па проширујући потом своја истраживања и на друге могуће књижевне обрасце, Бернард Џонсон је у своме раду Горестни плач и Плач Сербији

Српској грађанској лирици XВИИИ века, XXИИ, пише да је у песмарици Матије Ивковића преписан Горестни плач, а потом и Плач (в. о томе и Остојић, Захарија Орфелин, 100).

474—6, описао Нестора Петровића, ђакона у Парабућу, рукописну Књигу совокупљених разних вешчеј итд. (која је потом постала својина Аврама Максимовића, прво „учитеља камералног села Парабућа” а.

(која је потом постала својина Аврама Максимовића, прво „учитеља камералног села Парабућа” а. потом проте сомборског и професора сомборске Препарандије, сарадника Летописа и аутора познатог Новог пчелара из год.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Но то ће бити за тренут, а потом У наше очи леш ће маја лећи И тај тренутни осмех ће изрећи Суд над некада вољеним животом: Оно што тада звасмо

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Оригинално српско књижевно стварање бавиће се потом највише описивањем живота и подвига славних људи, њима ће бити даровани светитељски венци, и они ће постати узор

Другачији лик владара насликан је у Немањином прогласу о абдикацији из 1186. године, који је потом ушао у оснивачку Хиландарску повељу (1198), где представља Немањину аутобиографију.

Објединивши потом, све ове текстове, и додавши им серију животописа српских црквених поглавара, од Данила и других писаца, Ученик је

" Непосредни повод за устанак, сеча кнезова и откривање плана дахија да посеку све српске старешине, а потом а све мушкарце старије од петнаест година "такође оштрици мача предаду", Филип Вишњић је, уз изврсно познавање

Рођен у данашњем румунском Банату, он је свој духовни развој почео двоструким бекством, са заната у манастир а потом из манастира у свет, да би највећи део живота провео на путу.

Његов утемељивач Лукијан Мушицки (1777-1837), архимандрит манастира Шишатовца, потом епископ, у својим песмама дидактичне и родољубиве инспирације неговао је класичне песничке форме, а за њим је пошло

в. проширује се културно подручје. После два ослободилачка устанка (1804, 1815) у књижевност улази Србија, потом Црна Гора, делимично слободна још од краја 17. в., и други крајеви јужно од Саве и Дунава.

Банална љубавна фабула о двоје младих које раздваја најпре младићев пут у други крај а потом смрт драге лирски је вишеструко надограђена визуелним и аудитивним сликама природе.

Обрасци које су следили водили су их ка апликацији књижевности на социјалне, револуционарне, патриотске теме, а потом и на теме обнове и изградње.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

дај да у сну видим свога суђеника«. Потом метну венац на главу и кажу: »Зелени венче, ти ћеш се осушити ако не доведеш мог суђеника да те скине« и с тим венцем

, потом кажем: опрости, лијеско, отргнем пуп с ње и изијем, те то ми је било причешће. На измаку године... ако се [л.

(ЗНЖОЈС, 18, 191). Ко хоће да се излечи од сушице, нека одгризе »врх п. на расту«: ако се потом п. осуши, болесник ће оздравити (ЗНЖОЈС, 19, 206). ПЕРШУН Петерѕіліе (петроѕелінум ѕатівум).

Од ње на Ивањдан пре сунца свака сплете венац (са »главицом лука чешњака«) и потом га баци на кров своје куће: »ако се он на крову задржи, онда се она неће удати те године, а ако падне с њега или

пре сванућа и да изговоре: ̓Пројдо ватру, не изгорих се; Пројдо секиру, не посекох се; Пројдо воду, не удавих се̓. Потом баба расече лубеницу и дуњу и стави их у корито, које је издигнуто, да се деца могу провући испод њега, и тада

ујутру »ладарице« одлазе у ливаде и »стално пјевајући наберу много иванчица и сплету од њих већи број вијенаца«, које потом, кад се врате у село, бацају на куће.

Кад се то деси, узме се горњи крај у руке (на којима морају бити рукавице), обнесе се око кошница, па потом угаси и остави на какву младу шљиву или јабуку. Б. може бити два или три (б. и њихово дете). — Б.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

претраживао љубичасту красту као да тражи неки мајушни трн који се изгубио у дрозги од гноја и тамне, згрушане крви. Потом се окрену и рече да му је потребна млака вода.

Гурнуо је потом стрелу у засек на јарчевом врату и додао је Јањи. Она је клекла на једно колено, наместила стрелу на тетиву, затегла

Чим је Лауш одјахао са својим људима против Брзана и његових усорских разбојника, Јелена ју је отерала. Јевђеније је потом отишао од нас.

Затим га свукоше и огрнуше скрлетном кабаницом. Потом сплетоше круну од трња, ставише му је на главу а у десницу му ставише трску.

Затим војници оплетоше круну од трња, ставише му је на главу и огрнуше га скрлетном кабаницом. Потом су долазили к њему и говорили: 'Здраво, краљу јеврејски.' И још су га ударали по образима.

Понекад сам одлазила на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и огледала потом своје лице у бистрој води. Сада то више не радим.

као пролећно дрво, видим цветове црне и сиве како се помаљају са његових ивица и како пчеле у ројевима зује око њих. Потом се Доротеј појављује готово наг само са једном крпом јарко црвеног платна око бедара.

Најпре је изгубио ведрину, потом се стао љутити за најмању ситницу, најзад је постао туробан и горак. Кад је Јелена протерала ону дрољицу са Куле, па

Они који су имали нешто да убоду, учинили су то својски, од срца, па су се потом препустили слатком дремежу молећи бога да им на сан пошаље продужетак данашњег догађаја.

Био је огроман и непомичан. Онда је дунуо ковитлац, облак се истегао преко неба, смрачило се. Потом је линуло, боже, како је само линуло. Дрвеће се савијало, гране су летеле као полуделе тамо-амо, шипражје се замрсило.

окачењак, један од оних доконих припигуза што зверају по васцели дан около не би ли спазили какву згоду коју ће потом преудесити на свој вражји начин и пустити је да кола од ува до ува. Ово је одмах прионуло.

Довољно је да га послужи срећа и да на правом месту и у право време изведе праву представу. Димитрије ...Потом Никанор исприча своје виђење. Рече да се пећина осветлила изненада кристалном светлошћу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Замислићу Туре и почећу потом Што ћу бесно Туре да сравним са скотом. Потом ћу да викнем, нек се небо стреса: „Крви, само крви, и још више меса!

Замислићу Туре и почећу потом Што ћу бесно Туре да сравним са скотом. Потом ћу да викнем, нек се небо стреса: „Крви, само крви, и још више меса!

А Љубецки већ на мети. Он с грацијом шапку Тури, На десно је наби уво, И потом се хитро жури, Да дотера скупо руво. А Океана пусти тада На пољану хата врана, „Бољег имам“ рече млада И загрли свога

Жега га сустиже потом, Да после једнога сата под кућним лежаше плотом Без свести и сазнања. 2. Подне је минуло касно, И већ на тавном небу

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Па и о том говори Свето Писмо: „Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже сухо. И би тако.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН (кади. Затим »Благословен Бог наш«... и чита нечујно. Потом узима босиљак и шкропи водом по соби, око себе, а највише по Ташаниној глави).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

За неки дан, потом дођоше мотикаши, зидари, и дунђери, и кућа стаде расти као из воде: проста, сиротињска, али око два пута већа но

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

прозопопејом навести да је ово дело прво овог рода на српском језику, да сам особити труд радећи га положио, и проче. Потом би могао читав табак напунити, представљајући ползу коју ће род из ове књиге поцрпсти.

Кад би ораја нашао, он би знао све појести, и потом љуске тако лепо сложити да се често његова помајка варала. Може бити да ја грешим што детинска нашег Романа дела

Похвално је поведеније они који своје дете јошт из млади ноктију с оним упознавати паште се, које ће им потом у зрело доба круг дјејателности бити.

Он науми тврдо у ропство се предати, гди ће сина свога господара у школу водити, откуда ће потом побећи, опет уваћен, и у туђу земљу продан бити, из које ће најлакше избавленија наћи, на галији се возити, која се од

И Робинзон Крусе на њега не мало впечатленије учини. Толико година у пустињи без људи, и потом стра од дивјака! — Он запита свога поочима где су острови на којима дивјаци живе, да он к њима отиде, пак да види би

мотиком копати, јер прво треба да сам знам, па онда другима да докажем јесу ли ти богови и богице били лепи и лепе; потом, кад би и то прејурио, опет се не би млого помогао, јер су сва ова сравненија пређашње романџије преотели (познато је

не познаваше и надаше се да ће му, као Енеју, каква Циганка доћи да му у длан гледи и да му пут покаже, која ће му потом мати бити; но ова га надежда засад изневери, и он, уморан будући, пође тражити какву сен, док припека сунца прође.

— Она га спочетка доста дуго како спава гледаше; потом помисли да је боље на јави му што има казати, и метне руку (ја управо, госпоже, не знам гди) да га пробуди, које би и

пример, како је Светомир из детинства несрећом судбине од оца, који је неко село под собом имао, одлучен био; како се потом, јошт док је ђаком био, у Људмилу, која је чудо лепоте целе околине била, заљубио, од ње равним начином љубљен био;

док је ђаком био, у Људмилу, која је чудо лепоте целе околине била, заљубио, од ње равним начином љубљен био; како је потом гоненијем непријатеља на море ићи морао, ту од пустаија уваћен био, који носећи га у ропство, најужаснију буру искусе,

им се потопи баш кад су близу неког острова били, сви се подаве, само један Светомир таласом на брег избачен буде. Потом, како је своју љубезну везану нашао, њу избавио, и тек што почну певати, житељи дођу, увате ји, и опет раставе.

Женска наравно, јер шта је од женског љубопитства мирно остало? Спочетка мушка, но потом се тако осили и тако се растећи гоји да је не једанпут наметнула жени која је дете нешто суво имала да је сина са

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње. Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута.

Ми смо тукли у гомилу... Бугари су бежали. Опет се враћали. Тада су наши одступили. Потом су се окупљали, вршили противнапад и на бајонет освајали ровове. И тако до вечери.

Командиру навреше сузе на очи. Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола. А потом сасвим тихо проговори: — Пао је као јунак. Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника.

Стари скиде кондуре и у присуству нашем поче да пере ноге... Најзад опра и руке. Потом застре једно ћилимче, клече, па састави шаке и принесе челу шапућући нешто.

Крећемо се падином неке косе и оштар ветар као да пара наше лице, натерујући нам снежну прашину у очи... Скретосмо потом у шуму И окретосмо леђа ветру, који је хучао кроз иглице борова.

Он се захваљује и најзад пожеле, да им истом мером вратимо у слободној нашој земљи. Потом се диже. Ја заузех став „мирио“ да бих кришом угурао у џеп чакшира преостало парче хлеба.

У грудима му нешто закркља. Дисао је отвореним устима и при сваком удисају глава се негова дизала, а потом спуштала. — Јеси ли уморан? — оте ми се, али сам одмах увидео како сам бесмислено питање поставио. — Па...

Али челном коњу је била глава увек изнад воде и он је, уз припомоћ војника са обале, извлачио остале. Потом су везивали по десет. Сада је вукло Преко четрдесет људи на смену.

Ја Мићу ставих на своје колено. Лађа се занија, потом као да се стресе кад прорадише мотори, и одмах заплови. Таласи је дочепаше и као да је нечије руке дижу, спуштају,

Умирали су војници у масама, да им се ни имена нису могла побележити, потом све ређе, и кад је грануло пролеће, њихова лица била су помало румена, а очи сјајне.

Страховита експлозија се проломи. Црни облак дима покуља, клупчајући се, а потом се развуче у тамну, непрозирну црну масу, која обави цео један брег. Посматрали смо занемели.

Узели смо карту и осматрали. Пред нама је Суботско поље. У почетном делу широко, а потом се све више сужава и као језик увлачи у Могленске планине.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Пролећа ево: опет доба сневања; Сад се збивају ствари необјашњиве: Блескања даљна, потом тврда севања, Зелена и роза обнажују сањиве.

Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам. И хоћу за ноћима зелену зору, Па потом за брдима гору, И опет за ноћима виноградску зору Сним. И тако увек даље.

Из тела болних и из воћа, исисао си светлост, А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност, Био си пуста справа за премештање стварности: Да ли ћеш наићи притом на

У једанаест и по сам гладан, и ни по коју цену не бих могао певати; потом варим. Ја имам тако много заноса; али имам тако много разноврсних елементарних (или других) потреба, које треба њим да

кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ онима што ме коре не бих разазнавао род Једино бих се трзао нагло чувши

Отицало је опет зором, котрљало се по ливади, Гледах га једва разбуђен, насмејан у чуђењу, Не знађах да ће потом преклати стадо јагњади; И да ће звезде попрскати младошћу моје крви; Као жртва, лукавства му, бејах толико први, Да

Цео дан остах, кришом укочено мотрећи ти ход, Потом бих ноћу беснео дивље, викао тајне речи, И међ онима, што ме коре, не бих разазнао род; Једино бих се трзао нагло

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Чим се оне спецификују, већ су објашњене. Узмимо, на пример, однос грчке уметности, а потом Шекспира, према садашњици. Познато је да грчка митологија није само арсенал него и родно тле грчке уметности.

И шта је било потом? Блажени се оконча сечењем главе, а његови мили другови примише смрт истим начином пре њега, молећи му се што су могли

Ал' беседи војвода Пријезда: „Мучи, љубо, муком се замукла! Гди ће бити лагум под Моравом?“ Потом дошла та недеља прва, и господа отишла у цркву, и божју су службу остајали; кад господа изишла из цркве, тад беседи

своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести се негде у наији сребрничкој да живи као кириџија; но наскоро потом испребијају га некаки Турци, па умре од убоја.

Како ми је казивао, он је ослепио у младости од богиња, и потом је ишао не само по целоме босанском пашалуку него и у Скадар, те просио певајући уз гусле.

„Он је, као слепац, негде око 1809. године, донео Карађорђији писмо од црногорскога владике, па потом и заостао у Србији, где је до 1813. године имао нешто плате, као пензију, а 1814.

задужбима каже Вук: „Највећа је задужбина начинити намастир или цркву, као што су српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води или преко баре, калдрму на рђаву путу, воду довести и начинити близу пута

Он је 1388. код Билећа потукао јаку турску војску. На Косову заповедао је босанском војском. Потом је био намесник у Далмацији. Умро је (вероватно) 1392. Вукосава није позната историји.

“ Грбовић (Никола), колубарски кнез, храбро се борио при освајању Београда 1806. и убрзо потом умро. Алекса (Ненадовић), ваљевски кнез, за време аустријско-турског рата 1788—1791.

арамбаша — Ђорђе Ћурчија, родом из сремског села Босута, прешавши као дете у Србију, био је прво ћурчија у Крупњу, „а потом хајдук и на свему ономе крају најславнији харамбаша свога времена“.

дуката), а 1809, кад је Карађорђева војска прешла у Босну, подигао је народ своје кнежине на устанак против Турака, и потом се са српском војском повукао у Србију, где је остао до пропасти 1813. Те године — каже В.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Данас кротак, смерен, плачљив и стењавац, Лежац на голој земљи, А заутра и потом величав, Грохотљиво смехљив, шаљив, Спавач на цифрастој и мекој постељи.

Спомени се худниче, што си собом! С кошчина састављен Од главе до ногу И са жилами сашит. До времена потом пак Сав просут и ниушто обрнут. СМРТ Да не превари смрт И уљезе кроз та вратца наша, Штоно се чувства осећња наричу!

Поклопи све Јегиптене доле на дну и махом их свију до једнога погуши... Потом тога, путем пак кроз камениту ходећи земљу толико дана воде нигде ни за лек. Опет на свога им воћа зло викнуше.

И ту крађу пројавити на мејдан. Ето ти мало потом спремајући се с војском Исус опет ити му под други град узимати, посла од Јерихона чету своју под град именом Ђет, до

Пак већ потом мало времена и поживи те у тој му жалости и спокоји се. А млађи му син Лазар одеспоти се над Србљи а цигло једну

таки га даде на књигу учити му се и он како бистроумљив и хитлен бијаше наскоро подобро првом изучи нашу књигу потом од много руку и ту латинску извиче дурус. А после тога борављаше се у цареву двору уједно служећи му пред царем.

А брат му Јоан уједно с матером а и сва остала србска господа тужно се забринуше и жалостиво много се плакаше о тому. Потом тога ожени му се брат Јован и узе то деспотство на се ал' замало би жив, скоро се престави оде к оном тамо бољем

знање написа како се он више тамо неће повратити к њему на своју му митрополију; нека постаљају кога они хоће одвише. Потом пак отсели се доле у Срем да се већ борави у своме манастиру што га је био сам и справио за себе.

трудећи се о Богу и о души поживи, и њих свију једнако кано отац своју децу, сузљиво их светујући, на добро учаше. Потом јоште за мало поживи и престави се онде у Крушедолу.

И тако преби онде годину, што ли више, мирно. Потом поче што каква чуда знаменита чинити и многим се на сну указивати с беседом те зато ондашњи иноци с договором се

Просвести, наговести, увавести га и упамети на боље се држање. Потом, кад се о себи просвести, како би у поштењу своме с браћом једнако живио, и потпомози га с твојом ти имовином...

И то поваздан јоште и ноћи примакнемо. Потом, изгледајући на зубе кирију пружену, што ли нам се јоште свиди у вољу, радимо измамити те к себи одшикати још и с

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?