Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Слушаће они мене као снаше!...” И предаде се тим мислима. Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... Чибук му давно испао из руке... Њему се учинило да већ дела.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Човек који је полетео први, као нека бачена крпа, паде у воду и потону. Животиња, над којом се вијо онај с очију одвезани пешкир, паде на исто место, потону, али прва изађе и понесена оном
Животиња, над којом се вијо онај с очију одвезани пешкир, паде на исто место, потону, али прва изађе и понесена оном бујицом, исколачених очију и раширених ноздрва, јурну низ воду.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А онда се однекуд одозго из таме појавише две голе мушке руке и Андреа, уздахнувши, потону у траву. Да ли је то био Синан? БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ Врела улица.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку. Кад се сагне да пије воде, а оно му новци испадну из недара и потону у реци. „Баш сам несрећан“, помисли старац у себи, и оде кући, а од своје бабе затаји све што му се на путу десило.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишини, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини — И потону у ноћ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Коњ потону, а мени вода до носа. Осећам како помамно креће ногама и глава му се појави, па кроз нос истера воду као шмрк.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сат пре венчања, у црквеној порти Нестаде, ко у земљу да потону... Седам су сати моји сватови Чекали, и поглéдали низ булевар, Док им се не искривише танки вратови, И не
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: — Је ли овоме крива Пешњетина? Угљен зацврча, али не потону. — Је ли Чврља Ожегова? — наставља Цонтрона. — Је ли Жландра Ћукова?... Је ли Врља Кукумарова?...
Је ли Врља Кукумарова?... Је ли Чандрљока Кокина? На сва та питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону. Најзад Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву питајући у себи: — А да није баш томе крива ова Цонтрона.
На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово. — А којој си то наминила, вире ти, Барице? — запита је јетрва гледајући је подозриво.
Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде. Диже се велика вика. — Спасте дите!... Ко је пливач!?... Спасте дите!...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ КАВЕЗ 12 НИТИ 13 КАМЕНА УСПАВАНКА 14 ПУТ У РАВНИЦУ 15 СУНЦУ КРАЈ ЈЕ 16 КУДА ПОТОНУ ПЕК 17 ВАРКА ОД ЛЕТА 18 НА МАЛОМ ТРГУ 19 ВИДИК 20 НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН 21 У ЗИМСКИ СУМРАК 22 ТВРЂАВА 23 ЕТО ШТА УЧИНИ
Да л су сви ту, ил још неко — не? Ко ће први угасити лето? Ко сме? Куда води труло лишће — тај бакарни мост? КУДА ПОТОНУ ПЕК Горчином зар већ обузет? Безнађе ти је дно? (О откуд нађе баш све то Што упокојава свет?
) Лице у птицу сад Окрећеш ко некад, пре. Гле: лишће пада на тле. (Нечујни водопад!) Куда потону Пек И благи брег и клис? Из ране ишчиле лек. Шупље је. Реч је већ звек. Као металног брда вис Стоји пред тобом век.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја Ти никад нисам ваљао. Ето, ето ти га твој Вукашин! Аћим се наже над свећом, постаја тренутак па дуну. Све потону. И он. — Ти ме издаде, Вукашине. И гроб ми опогани! — грмну у помрачину. — Зашто сам те осрамотио?
Нешто су викали и псовали га. После и пешаци. Пун пут. Како је прошао? — Симка... почео је рат — промуца и потону. Она седе на ивицу кревета, крај његових ногу. Иако је лампу угасила, назире се његова глава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
своје брвно, спусти ужетом своје ченгеле које шчепаше лађу за њен кљун, подигоше га у вис, док се лађа не претури и не потону у мору.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али од честитања није ништа могло бити, јер кад сам лупио челом о астал учинило ми се као да цела васиона потону. И нисам га могао подићи поред највећег напрезања.
И Свилар осети: како с њом заједно потону доле негде у мрачни бездан, унеповрат, све оно што се онако муњевито и кобно сломило у њему, сав онај порушени храм
И у томе реду мисли Илија Илић опет потону у политику. Ја већ видим да ту не помаже ништа, гледам у сат и тешим се да ћемо скоро стићи тамо где смо пошли.
Зато ти наређујем да их испред Мојих очију уклониш! Нека нестану, несретници, нека пропадну, нека потону, нека сасвим ишчезну, земљу своју рођену нека изгубе, нека им се трага не зна, о њима, као што рекох, ни да чујем нећу!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
СУТОН Крила ли то? Ненадно махну на таму. Или црвено јато потону за брег? Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
пљачку се спрема, Где се вите куле са обала беле, И топови стрше с мрачне цитаделе, Чудан неки узвик задрхта у ноћи И потону глуво у тавној самоћи. з.
кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишине, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини И потону у ноћ...
Небом се осуше звезде. Далеко, у самоћи, Тајни се стрже усклик по јасној, звезданој ноћи И као силовит акорд потону у тихо вече, А палма шумори чудно, и река сањиво тече.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И Бранко дакле започео нов живот. Затворе се он и Павле, и потону у једном фином свету резигнација. Свет резигнација је нов и богат свет. Понегована резигнација, то је уметничко стање.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
и картом Босне и Херцеговине, а друга врећа, прострта под њим, учини му се као најмекша сламарица на којој он убрзо потону у дубок млинарски сан.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јучер сужни од њега стресаху се од страха пак и тај би осуђен. Смути се и задрхта, сва му мудрост и сила потону, сав се у чудо виђе и зло га снађе...