Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
се — почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од | жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет. Али она би се једнако вајкала: — А не, не, чедо. Лећи ћу ја, лећи. Него сам синоћ заборавила.