Употреба речи потоци у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Осећала сам како нам се сузе уједно слевају. Баш као малени потоци што праве голему реку, тако су и наше ситне сузе створиле море заједничког бола.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

плодовитими древесами које анатолска земља рађа; ту су маслине, смоковнице, финики, шипци гранатски и слатке наранџе; потоци кристаловидни, свуда протичући, туда шуште и к покоју маме, разни видови птица ту поју, цвети лимунски и ливадни сав

Ако ли ко и од грађана красоту природе чувствује и љуби, нек ме овде дође послушати гди потоци по долинам шуште, чисти зефири луге прохлађују и разносе мирис љубичице, гди се ливаде с пољским цвећем красе и

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

« Ту Пупавац ућута и загледа се,: мислећи нешто, у један угао собни... Киша пљушти како бог хоће, чује се где читави потоци теку улицом. »Хеј, хеј, двадесет пет!« поче опет Мојсило, па тек дрекну: »Е, баш неће бити двадесет пет!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело. А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И њему се учини да га ти брзи, мутни потоци неумитно вуку доле у неки бездан. Јуришић раширио очи, иде тамо-амо по земуници, отвара и затвара врата, тражи нешто.

Шума је влажно мирисала и потоци се још рушили. Онда један крајичак златнога котура повири, и још јасније обасја планину.

Африка

У хрватским Фужинама, где смо Дероко и ја провели једно лето, потоци су били студени; сада су свакако покривени ледом. Колико бих дао за један комад њиног леда!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух што је продирао у груди као нож. Поразбољеваху се многи.

Видевши из кола, над високим брдима, како пролазе облаци, учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Пели смо се кривудавим друмом кроз густе шуме. Из малих кафана покрај пута, где планински потоци окрећу ражњеве, додавали су нам печену јагњетину, а на Иван-планини сеоска деца су нам трчећи уз бок кола продавала

Милићевић, Вук - Беспуће

просуше се јесенске кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Осветљена пространа поља, благе удолице, река и потоци с високим тополама и густим врбама, све се покренуло, као дахнуло, и учас се осетио онај тих и кô балсам ноћни миомир.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Гле, напасници у мехуру сунца, крв их купа! Ми пољем ширимо руке наузнак легли, потоци теку низа стране ко дуге сахране.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Било је мучно. Људи преморени, јер преко четрдесет дана леже без смене у рововима, кроз које сада јуре читави потоци. А у последње време су још остали и без артиљеријске заштите.

Сипила је по гранама, одакле су падале крупне капи и тело се јежило од влаге и хладноће. Потоци су жуборили, земља је била расквашена да су ноге западале до чланака у пусту пишталину.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба... Гојко се трже...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Да кроз њега теку потоци, и зраци месеца, што као плаве жиле пузе, кроз румен лед, на врховима земље. И, као махнит, на врху ове цркве, чије је

Затим тамна, са тамом дубоког покоја, под којим ипак крећу реке и потоци, и жиле дрвећа, па и најмањи црв. Небеса Црне Горе. Небеса Македоније. Небеса. Небеса.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

У грану по џбуњу, свуда око њих гукале су грлице, цвркутале свакојаке птице, а по шареном шљунку весело су жуборили потоци. По шумама су лутали лавови, тигрови и друге звери. Међу људима и зверињем била је онда љубав, слога и мир.

дубоким понорима кључала је и кипела вода, буре и олује чупале су из корена и с хуком обарале огромно дрвеће, набујали потоци јурили су као помамни по ждрелима и ваљали камење; звери подивљаше: лавови су рикали тражећи плен свој, зверови се

Свуд око њега беше тишина, велика, густа шума, у којој су у пролеће певале птице; доле испод њега жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се птичјим певањем, молио се Богу и мислио да никад бољег живота не може пожелети.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Од завере мрачне на слободу људи Ти си мучки удар задобио први, Поносан и храбар; — из твојих су груди Потоци потекли племените крви. Данас, ти си тужан и остављен скоро.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Мала река се невољко поче спуштати али од тога часа све реке и речице, сви извори и потоци будно су стражарили. Обале и корито чували су је да не побегне, стене јој пречиле пут, планина је заустављала.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Српски доли, пуни рајска чара, Српске горе, жељо моја стара, И потоци што жуборе туди, Мртво срце још за вама жуди, За потоком, за зеленим лугом, За славујем, мојим старим другом, И за

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Гле, идејо, искро бесамртна, досад су те струје и потоци океана овог заносиле, сад нас ево на извор чудесах, сад нас ево у царство свјетлости, на валове тихе бесконачне,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Засмејаше се снегови и зарумењене камене тврдиње, гласно и бурно засмејаше се потоци; све је оживело, све је удисало, све се наслађивало, свуда се проносио весели љубавни шапат.

гледај све се смеје, ама смеје се све, потоци, снегови, ваздух, глечери... Гле, љуљани плави, ено каћунак! Загрли ме, иди, иди брзо, убери, брзо бери оне љиљане

“ Већ три дана падала је киша као из кабла, грмело је и пуцало без престанка, потоци и реке беху набујали неисказано. Ко не познаје Љуму, тај не зна шта је гадан терен. Ох...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

1912. ПРОЛЕЋНА ПЕСМА Прошла је зима наше невоље И лед се топи с голих планина, Потоци бесни, пуни зловоље, К'о гладни хрти јуре с даљина; Прошла је зима наше невоље.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух, што је продирао у груди, као нож“.

романа: „Видевши из кола, над високим брдима, како пролазе облаци, учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена“.

Облаци који се „сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова” и облаци „што се ковитлају све наниже” свакако су две слике виђене истим очима.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Зато ми се у гуслама Најмилија таји. Само каткад тек пробију Грки уздисаји. ИX Ој, потоци нашег рода, Свима вам је једно врело Свуд где тече једна крвца То је мени једно тело.

Петровић, Растко - АФРИКА

У хрватским Фужинама, где смо Дероко и ја провели једно лето, потоци су били студени; сада су свакако покривени ледом. Колико бих дао за један комад њиног леда!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Са стране се виде снежни језици, са којих отичу потоци шуморећи. Прича ми Груја да је једнога оваквога дана ишло муниционо одељење баш овом стазом. Магла се наједном дигла.

Уједначеним гласом говорио је. — Цветна поља, мирисни лугови, шумовите планине... Кристални потоци, азурне обале. Небо као смарагд... — Тіенѕ! — проговори Полета. — Ви сте песник?

Ниједна се реч није чула. Затим смо зашли у густу букову шуму, која нас је потпуно поклопила. Лево од нас хучали су потоци, који су се сливали са планина, кроз јаруге. Још мало па ће почети да свањава.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Одзив мени из горице с плачем одговара, Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара. И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. 1793.

неумитни свуда оштро прети, Сећајте се — ето зиме, деца ће вас клети, Без топлине течност мерзне, овде ко у Нишу, И потоци хладном водом сви са мном уздишу.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

С позорја борци тонуше кô сени, А земља им је жедно мозак пила, Крвљу су текли сви потоци њени И дражила их Власт и дрска Сила. И тако вечно ове исте стопе, Крв нова сити.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Све је изгледа тамо красно, и птице, и ливаде, и дрвеће изобиљних плодова, и бистри потоци, и дани пуни усхићене светлости, и мека предвечерја, и звездане ноћи, само су људи тамо исцеђени, суви, без сокова,

Ипак некако издржасмо. Дуну југ. Снегови се почеше топити. Набујали потоци су рикали и ровали обале. Навукоше свакојаки шљам и камен око Мораве. С пролећа се Морава изли.

Пада мрак. Артемије Наједном дуну југ. Снег је нагло копнио, потоци су бујали, ровали обале, носили грање и цркнуту живину, земља је постала гњечкави глиб. Стрепели смо од Мораве.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Сневао сам премалеће, Снове шарене, Бистар поток, шарно цвеће, Руже румене. Сури орли узлетају Горском висином, А потоци беласкају Цветном долином. Свет изумро. Никог нема, Да ме поздрави, Кô да цели живот дрема, Живот убави!

Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене? Камо дечице?“ А ружице ћеретају С благим лахором, И потоци жуберкају Тајним жубором: „Место људи, што их змија Од нас одроди, Лепши свет ће да засија, Бољи народи.

1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Сва вода Земљина, њена данашња мора, језера, реке, потоци, ледењаци, па и подземна вода, била је претворена у пару која је била главни саставни део Земљине атмосфере.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Спуштамо се непрестано и снега је већ мање. Задржао се још на хладовитим падинама, са којих отичу потоци и натапају наквашену земљу, која пишти под ногама. Дуж целога пута сустижемо пешаке.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И врбљаци и потоци ходе, А красно пада вече, И трубе ловачке јече: Ај, са Двине, чуј, драги, трубе јече, Чуј, драги! Моје груди травом

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чинило се да је и снег који пада прљав. И заиста: када се снег стао топити појурили су олуцима и улицама потоци црне, прљаве воде.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Одар су њезин широки веленци Од модрих трава. Ту, гдје она сања, Потоци шуме у дубокој сјенци И славуј пјева под сводом од грања.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И вода ће морска навалом наглити каримно на њих, те реке и потоци големи, страшљиво сасма брзо хучећи с грохотом и јеком тећи ће.

Коме благо, коме је блато! Ка свиње из бистре воде пак у смрдљиво блато. Потоци из врела им једнако теку, ако и нитко не би воде из њих црпао, или се ко напио... Што је опоро оно се с клинови цепа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности