Употреба речи поточ у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Четовођа викну: — Брзо, дјецо, носимо наше, јер Никшићи одоше да дигну поточ! Брзо натраг! Тројица узеше мртвог Крцуна, тројица дигоше Јанка, који јекну, и с великом муком кренуше се натраг.

— А-ну сједи мало, Маркиша! Нама већ није прешно! Ако крене поточ, ми ћемо ласно с мртвијем, главу му, занаго, нећемо оставити Никшићима! Дакле, Јанко посјече Ислам-бега, је ли?

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ема кад чух е оде у Турке, већ куд камо не би размицања, но за њима у поточ пођосмо. На Симуњи¹ стигосмо сватове, те убисмо обадва Алића, а кроз Турке несрећну невјесту.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности