Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ну молим те, поточе, — Так’ ти било водице, И расле ти вјечито Наколо ружице, И у теби љубавно Одс’јевале зв’јездице! — Када моју
дјевојку Амо жеље довију, Да у теби огледа Пламак својих очију, Или да жеђ угаси Својих врелих прсију, — Ти задржи, поточе, Њену слику љубљену, Да бар када дошетам На воду ти студену, На том глатком зрцалу Угледам је снимљену. 1839.