Ћипико, Иво - Приповетке
И над том складном питомином дижу се високе голети, крцате поточина, шпиља и гудура, чији се врси љубе с натуштеним небом оловасте боје, које је боје и земља гдје се тешко живи, а откуда
Ћипико, Иво - Пауци
! И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. — Река сам да ће биш у брањевини... Гладно, па бижи за струком траве.