Црњански, Милош - Сеобе 1
рукама и стискајући их на очи, које су биле обневиделе, није више трчао, већ је падао, тетурао се и бауљао, пун танких поточића и извора крви.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ти као да си, после тешка и уморна пута по сунчаној припеци, зашао у хладовито осоје, где ти мирис бучја и жубор поточића душу разгаљује и улева у њу бескрајно, нежно задовољство.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Острво је шумовито и пуно поточића, лепих ливада, винограда и њива засађених дуваном. Његово највеће место Сан—Рок, са 6000 становника, везано је са
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Стотину малијех чини једно велико. — Много зрна гомилу начине. — Свака вода с поточића јака. — Паде Плива у Врбас па изгуби свој глас. — Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Иде се све покрај једног поточића, поред кога стоје насађени велики ораси и друга древеса која га осењавату и чувају од сунца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ја питам: је ли отаџбина од три милиона заслужила да падне милион њене деце само због њених мирисних лугова, бистрих поточића и „божанских“ закона?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина... Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон
Само што пре, само да се стигне на време!... Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пределу најпростије природе шетати еја будут и блажени час својега првога састанка уживајући, поред жуборећих тихих поточића, цвркутања птиц и других селних природних красот, до изумљења доведени песму певају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На њима она је, свакако, добијала нове, властелинске црте, али су зато и песме придворних певача имале судбину поточића који падају у широку реку.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николици је било најтеже, њему је ваљало оставити и кују да чува логор. Малишан је отишао до скривеног поточића-понорнице и донио Жуји воде у олупаној чинији из Мачкове радионице.
Окретно је прескакала камените кречњачке шкрапе, рупе и пукотине. Тако је стигла и надомак јаруге поточића понорнице кад јој се на неком глатком жбуњу омаче нога и она клизну у дубоку рупу, скривену у густу папрат.