Црњански, Милош - Сеобе 2
Осетио би само, кад би је из кола скидао, како му госпожа Евдокија пада, хотимице, у крило, као да жели да у њему потпали утробу и да пробуди у њему, мушку, пожуду, коју већ давно није осећао.
Жар би тада покрио слој пепела, као брдашце. Ујутру би долазила слушкиња Жолобова, да ватру потпали. Првог јутра, кад се Павле био пробудио, зачуђен, виде да је то млада жена, која се смеши и понизно га гледа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
године ушли у састав Србије процес погрчавања самим тим заустављен; настављен је међу онима који су потпали под Грчку. Може бити да они неће бити потпуно погрчени због тога што врло тешко уче грчки језик.
у Загорју и у Туропољу крај Загреба, у пределима којима је често претила опасност од Турака, али који никада нису потпали под њихову власт.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Л. Костић XXXВИИ БРИГА МАТЕРИНА Ужежи, ћерко, кандило! Потпали жута тамјана! Сутра је равно година Како нам неста Дамјана... Ужежи, ћерко, кандило! Не штеди жута тамјана!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он остави своју цуру крај дрвета код царскијех двора, а из тета-лијиног репа ишчупа једну жуту длаку и потпали је, кад се лија претвори у златну цуру још љепшу од његове. Он је узе за руку, и с њоме право у царски двор.
Извуци једну длаку из мога репа, те је потпали, и ја ћу ти се створити у златног коња још љепшег него што је овај твој.
Сјаши с коња, привежи га за плот, на њену нека остане цура и чека те, а ти из мога репа извуци једну жуту длаку, па је потпали: ја ћу ти се створити у злату јабуку љепшу него је и твоја. Преварићу и ту цара, и ето ме зачас за тобом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наша тела су увек влажна. Једнога дана хтедосмо да изгоримо. Од ватре на којој се кувао ручак, потпали се сува трава и букну као барут.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
раније била у народним традицијама, пошто су владари и највиши великодостојници, „отуђивши се од народних традиција“, потпали под византијски утицај.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ено га, Јованче даје знак! Пали, Вањка! Сударајући се, дјечаци се узвртјеше око папрати. Вањка хтједе да гомилу потпали одмах са стране, али га Мачак заустави. — Не, не, подвуци се до средине.