Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, удес, судбина КТО ЈАКО, слон., ко као ЛАВКА, рус., дућан ЛАЈТНАНТ, ЛАЋМАН, фр., потпоручник ЛОДКА, рус., чамац ЛОШАД, рус., коњ ЛУЧШЕ, рус., боље МАГИСТРАТ, МАЋИСТРАТ, суд у Карађорђевој Србији МАЛ, тур.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њен супруг, тајни. Његов брат, Кирил, постао је био президентом Академије наука у Росији. Потпоручник Шувалов постао је генералмајор. Поручник Разумовски генерал-лајтнант. Сержани су постали полковници. Каплари капитани.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
ліеутенант, нем. Леітнант) — потпоручник легат — (лат. легатум) — завештање, остављање једног дела оставштине у наследство ледингеш — први коњ у вучи лађа
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Париз, 22. септембра 1984. ХИЉАДУ ЉУБАВИ ЈЕДНЕ ПРИНЦЕЗЕ (Александар Поповић: Гардијски потпоручник Рибанац) Ове јесени, кад нисмо богзна шта очекивали од издавача, долази, ево, неколико ваљаних књига за децу.
честити потпоручник Рибанац. Као што се из последњег примера може наслутити, код Поповића је све могуће: он више не поштује ни недељивост
Поповић ту разлику не види. Научити се слободи Гардијски потпоручник Рибанац је, у тежњи ка разбијању свих навика и калупа мишљења, отишао врло далеко, може бити даље но иједна
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нишанџија, пунилац... Помоћник нишанџије... возар. — Који? — запита потпоручник. — Шта га питате? — упаде капетан. — Видите какав је смолав. — Средњи? — запита потпоручник.
— Који? — запита потпоручник. — Шта га питате? — упаде капетан. — Видите какав је смолав. — Средњи? — запита потпоручник. Резервиста развуче уста у осмех и процеди нешто у знак одобравања. — А ти? — обрати се капетан мени.
— Не питам те то, него какву си службу вршио у батерији, имаш ли чин? — Ђак, поднаредник. Потпоручник је превлачио прстом преко списка, погледа до краја, а онда се обрати капетану: — Нема га...
Траило је већ био уредио шатор и војници су под његовим надзором чистили круг. Дежурни потпоручник, водник, са ешарпом о појасу, наслонио се на сабљу и пропуштао редом возаре, који су водили коње на појило.
негде на левом крилу, са опуштеном доњом усном и отвореним устима, како равнодушно гледа испред себе, као да дрема. Потпоручник се лагано приближавао, одбацујући десну ногу у страну, да се не заплете о сабљу.
Из стотину грла одјекну сложно: — Бог ти помого! По завршеној молитви потпоручник нареди да се војници прозову. Батеријски наредник је читао разна имена, Траила, Милана, Станкуља, Стојана, Душана,
— Ти, Тасо, као да си гуштере гутао! — прекиде читање потпоручник. А Таса, онај с левога крила, са опуштеном доњом усном, развуче уста у блажен осмех, па се насмеја и потпоручник, а
А Таса, онај с левога крила, са опуштеном доњом усном, развуче уста у блажен осмех, па се насмеја и потпоручник, а са њим и цела батерија. Сви су били на лицу.
Сви су били на лицу. Онда се потпоручник исправи и строгим гласом саопшти да је одсад забрањен сваки излаз у варош, и ма где из бивака.
Онда је наишао потпоручник Александар. Звали су га „Бас“. Онако висок и кошчат, са рукама у џеповима, са раскреченим ногама, стајао је пред
— А коме се ти обраћаш?... Оној штали или дрвету?... И јеси ли ти владика, или митрополит? — урлао је из баса потпоручник Александар, прилазећи све ближе грешном Вучку.
— Господине потпоручниче, ја се зовем Вучко Стојковић, редов пете батерије... — Наравно — обрати се потпоручник нареднику — овако је требало да одговори команданту дивизиона.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У реду. Одлазим у логор пука и налазим да су моји другови, официри, заиста, шарено друштво. Потпоручник Лукшић, са мном у истој чети, одличан официр, не признаје нову државу. Жели независну Хрватску.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Знате ону секретарицу... Ју, забога. Па оно је већ јавна ствар... Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави потпоручник под прозором. Она, знате, њему све овако, овако, овако. (Показује гестове рукама.) А он њој све овако...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па јесте, све нам причаш тужне ствари. — Лепо, из четрнаесте имам пун тефтер. Па се прибира неко време потпоручник Стеван док се не сети: — Ви памтите у новембру, кад је Поћорек разбијен, како се гурало. — Како не!
А ту, баш уз њих, потпоручник коњички, млад, црномањаст трговац Из паланке, започео Капамаџијину школу у Бечу па га рат помео, раздрагана лица
Краков, Станислав - КРИЛА
— Шта то значи, господо? То је скандал, скандал... Официри су поскакали. Једна столица је пала. Суви потпоручник Мија зграбио је шареног ”Метаксу”. — Безобразлук. Не дају ти ни да пијеш...
Хоћемо ли и у смрт ићи поравњати? Лако је њему са коња причати. Гунђајући Мија принесе устима грлић. — Потпоручник. Какав је то безобразлук? У — у, — командант се ухвати за главу, — ја говорим а ви пијете. У — у... На своја места...
— Оздравља, мали... још мало па ће у Бизерту. Мија се мрштио. Није он хтео у Бизерту. Не због сумарена. Због њих је потпоручник из трећег позива коме је камен на путу избио око, утекао ноћу из болнице без трага.
На отвореним вратима су стајали стражари, и тупо се погледали преко натакнутих бајонета. А судија, студент—потпоручник, питао се: — Зашто, зашто људе убијати?
Људи су непрестано умирали. Сваког јутра и вечера су закопали неког. Потпоручник Матић, студент са плавом брадом, бојао се смрти, али је ипак ноћу погурен блудио дуж ровова.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Између осталих с наше стране ту погине од черкеских ножева и мој добар познаник и врли друг руски потпоручник Штробиндер, с којим сам неко време заједно служио као четник у Протопоповљевом добровољачком одељењу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Њихов командир мислио је да су наши напуштали ровове. Међутим, овај потпоручник је доказивао да је извршена само смена. Али... ми смо заћутали, јер нисмо имали муниције.
Настаде прасак. Уто груну плотун одозго, бомбе почеше да треште и на један мах... Потпоручник Светислав уздахну и обриса чело. Значајно погледа околне и климну главом.
На табли изнад његове главе писало је: „Влајко Милутиновић, пешадијски потпоручник.“ Онда су се ређала латинска имена рана на његовом телу. Имало их је десет.
“ Онда су се ређала латинска имена рана на његовом телу. Имало их је десет. Гледа једнога дана ту листу потпоручник Пера, звани „Ђеврек“, и насмеја се. — Бре, бре... шта се измотавају ови лекари.
— Бре, бре... шта се измотавају ови лекари. Што нису просто написали: потпоручник Влајко изрешетан као сито! А лежи већ шести месец.
Сада може сам и цигарету устима да принесе. Дира га потпоручник Ратомир, који још иде на штакама: — Ах, прођоше они твоји лепи дани, кад сестра Жер-мен седне на кревет, па ти
дође нека свечаност, ја обучем ново одело и прикачим медаље, а деца се окрећу за мном и смеју ми се — заврши причање потпоручник Влајко Милутиновић.
Због тих несрећних аероплана није хтео ни белу блузу да понесе. Потпоручник Милан, мој друг из пука на почетку рата... Одавно се нисмо видели.
— Грешиш — добаци му потпоручник Брана „Махер“. — Данас је „кунст“ без болести бити болестан. И зато, када приликом јутарњих посета дође лекар, Брана
Говорили су једни да он аутосугестијом изазива температуру. И зато када „Позитив“ прилегне, потпоручник Бора, звани „Клинче“, умирује остале и вели: — Пст... Молим, господо, тишина, Бранко изазива температуру.
— Уверавам те, добићеш температуру као да си седео на роштиљу. — Не пали то свакоме — добацује потпоручник Пера „Ђеврек“. — Ја те послушах једнога дана, па је из мене сукљао „дампф“ као да сам фабрична сирена...
А потпоручник „Кица“ објашњавао им је. Сиромах, од контузије сасвим оглувео — и показивао им Перу „Ђеврека“, који је лежао као укоче
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” У оно време, и на оном месту то је значило нешто посебно. Официр-младожења, мали и шарени аустриски потпоручник, представљао је кауцију којом би се могао мањи музеј озидати и снабдети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Погинули?... Колико рањених? — окрете се потпуковнику: — Јављвају из шесте да је изгинула послуга трећег топа, а потпоручник Војин рањен тешко у главу. — Ух, богаму! — проговори неко. — Нареди да се потпоручник Војин донесе одмах овде!
— Ух, богаму! — проговори неко. — Нареди да се потпоручник Војин донесе одмах овде! Од треска једне гранате прибисмо се несвесно један уз другог.
Један од оних спроводника прича да је шрапнел ударио изнад самог топа и побио сву послугу. Пуким случајем је само потпоручник Војин рањен. — Носите га брзо! — нареди потпуковник Петар. Гр-р-р-у! — тресе се земља. Сада још жешће, још страшније.
— Чуо сам да су сви чиновници примили плату унапред за два месеца и да су разрешени дужности — вели потпоручник Живадин. Потпуковник Петар тужно климну главом. Остали су ћутали. Потмуле експлозије разлегале се из Обилићева.
Путем пролазила раздражена гомила. Неки одступали, други се враћали. — Где ли ћемо се зауставити! — завапи потпоручник Драгиша.
— А-ха... Кипислцауф! — потврђује Лука, промукао од вике. Стиже нас и потпоручник Живадин. Сав је поднадуо од неспавања и напора.
Али шта ће са нама бити, то нико од нас не зна — одговара јетко потпоручник Живадин. Пред вече стигосмо у неко село испред Митровице. Ноћ је била хладна.
Куда ћемо после?... — Требало је да их сачекамо на Косову, и нека се историја још једном понови — каже потпоручник Живадин. — Нашто да гине народ, кад сутра навече иначе морамо да положимо оружје. Даље немамо куд!
правног гледишта државу сачињава суверена власт над одређеном територијом и становништвом на тој територији — разлаже потпоручник Живадин, свршени правник. — Ми, дакле, не представљамо никога — упаде потпоручник Средоје.
— Ми, дакле, не представљамо никога — упаде потпоручник Средоје. — Море, ајд бре, што причате којешта! — љути се капетан Вела. — Онде где је војска, ту је држава.
Официри су се сакупљали и, како који наиђе, пита има ли чега новог. Дође и потпоручник Средоје, „економ свога добра“. — Помаже бог, људи... Шта се доконало?
Али сем трновитих биљака и камења са црвенкастим лишајима, као да су стене крвљу попрскане, ничега више није било. Потпоручник Драгиша пронађе у своме сандуку кутију Нестловог брашна за децу.