Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Како си ти? — питам је ја. — Ти стиже, стиже? „Па ето“ — поче да врда, јер не може да говори отворено пред оним потпоручником — „добро, знаш...
Затим се очима обрати мени. — Господине пуковниче, срео сам само један вод са потпоручником. Остатак чете је изгинуо. И они су се вратили на положај. — Његово име?
Краков, Станислав - КРИЛА
— додао је добродушно. После су на њега и заборавили. Седи мајор је играо санса са Душком и потпоручником Милованом. Овај је стао да претура по џеповима, и одједном — негде је близу грмнуло — са тргнутом руком излетела је и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рече ми да је сада добро. Био је болестан од маларије. На осматрачници се смењује с потпоручником Ћирићем. Од старих војника у батерији је остало свега њих шесторица. — А зашто си пустио браду? — За прилику...
Али, ја назад нисам могао. У команди места нашао сам се са једним пешачким потпоручником, који је такође путовао за Француску. Упитао сам га да ли не страхује од сумарена. — Напротив!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
с пастором, који је долазио у завод као наставник етике; па затим врсту авантуре код куће, са доста лепим, вицкастим потпоручником Немцем из Беча. Све је то, као танка водица, без шума и трага некуда отекло.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сваки би хтео да пипне топ својом руком. Наиђе капетан Душан, са потпоручником Рељићем, водником оне батерије. Прича нам Душан, смејући се: — Слушам једнога Црногорца, свакако је био тобџија, како