Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Приђох потпоручнику да се јавим. — Добро... Слушај, када се сврши коњопој, уреди строј за вечеру. Прва моја дужност... Враћам се шатору
— Ништа немаш ти. Само нареди трубачу да свира „збор“, онда преброј војнике и изиђи потпоручнику на рапорт. Он врши молитву. А ти после ради шта ти се нареди.
Покушавао је Танасије да се закопча, прилазећи потпоручнику Александру. — Је ли, грофе, где смо ми ноћас?... А?... Нама попуцаше грбине извлачећи топове, а господина Тасе нигде
Јест, али они тада подносе извештај: „Одбијен непријатељски напад“ и чекају људи одликовање. А кад једном потпоручнику падне на памет да се мало провесели, онда сви скачу. Уосталом, баш ме брига!... Ја даље од жице не могу!
— Када сам ја био млађи, падао сам, и нисам знао за себе. — Он се окрете своме сеизу: — Сјаши и дај коња господину потпоручнику, а ти се врати. Приликом узјахивања осећам како су ми ле ђ а затегнута, а у десном рамену лаки бол.
— Пази, молим те, пази — намигује потпуковник Петар — како се џивџани свађају. — Окрете се потпоручнику Војину: — А то је било онда када сам га ја упутио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кажу му на пример: — Секула, отиди, бога ти, до мртве страже нумера 1 и однеси ову лепињу с кајмаком потпоручнику Ћосићу. А он поздрави по војнички: — ... Разумем! Оде, и тачно нађе ћувик, на коме чучи мртва стража нумера 1.
Краков, Станислав - КРИЛА
Спустио је слушалицу. Скинуо је шлем са главе, провукао руком кроз своје беле косе, и окрете се најзад маломе потпоручнику крај себе. — Кога ћемо првог? — као да пита ађутанта. Овај чека и ћути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са напором сам задржавао сузе. Груја снажно уздахну и проговори: — Где је она торба?... Подај господину потпоручнику. И онда кад су га ранили, он се присећао торбе која му је остављена на чување. — Ах, мајку им њину, не бих жалио...
— Одмах! — он се окрете једноме војнику: — Реци потпоручнику Ћирићу да нареди покрет. Зачу се команда: — На своја места!... Јаши! Командиру приведоше његовог коња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али то није био пуцањ топа већ као да је експлодирало разорно хаубично зрно, причинило се у сну потпоручнику Јовчи. И он се дигао, да скочи у рупу где је експлодирала граната, јер он зна да топовско зрно никада не удара у исто
“ Него да вам ја објасним. Ти си, кажеш, био на Кожуху? — Јест. — Ти си Тимочанин? — Тако је! Он се обрати потпоручнику Светиславу. — Ти си из Дринске дивизије? — Не, ја сам био у комитском одреду. — А... Тако ми кажи.