Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Лепе, лепе, па сочне, да и мени матороме наиђе мрак на очи. Разрогачили потпоручници очи, а дах зауставили и зинули, као да гутају речи. — Хајдмо — повика потпоручник Драгослав. — Е, куда ћете?...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
(Водници ове чете били су четири млада и одлична официра, потпоручници и то: Иванко Обрадовић, Владимир Јоксимовић, Драгутин Кнежевић — сада професор негде у јужној Србији и Радомир Милаћ —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Управник болнице имао је муке с њима. Понесени ра-зузданом младошћу, ослобођени ратних опасности, потпоручници су лармали, певали, картали се и долазили пијани из вароши.
Најзад, на савет виших официра, решио се управник болнице да у павиљону где су потпоручници постави собног старешину. Тога дана баш приспео је са положаја као реконвалесцент капетан Воја, командир митраљеског
Брана нам је одмах казао да му је надимак „Фикус“. Наредио је управник да га сви потпоручници сачекају у павиљону. У одређено време наишао је са капетаном „Фикусом“.
И без команде, потпоручници скачу. „Фикус“ ставља флаше коњака на сто, и, поводећи се уназад, вели: — Нека се з-на ко је собни старешина, сунце
Он тужно махну главом и тешко превали преко језика: — Остало нас је мало, па и то ће изгинути. — Живео! Живео! Потпоручници подигоше „Фикуса“, понеше га уз паклену ларму, и спустише на један кревет. Дајте коњак! — наређује „Фикус“.
Пуковници строги, озбиљни, заузели већ кревете у угловима. После датог знака сви потпоручници лежу, шапћу, чисто се плаше да не поремете свечану тишину. Тајац.
У павиљон увео неко кучку. Из једнога угла допире глас, као вапај: — Неподношљиво! Зашуштале су сламарице. Ревносни потпоручници скачу и сви наглас протестују.