Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Управо њих двоје ступају преко прага, а на цркви грунуше звона на јутрење. Громко се разлеже кроз тиху ноћ, и потресе се душа хришћанска.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Умео је да се препусти игри, без које дечја песма не може: Крекну жаба, — сунце се помрчи. Паде клупче, — земља се потресе. Старац кресну, — море се осуши. Баба кину, — небо се провали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Како нам је литература сваколика суморна, сад би јој особито преко био потребан сјајан и велелепан метеор, да је потресе, електризира, оживи. Код сина Г. Јовановића нашао сам леп дар поезије.« Милетић се није преварио, »син Г.
Милићевић, Вук - Беспуће
Само кадикад заигра нешто растргано у њему, нешто се болно потресе; зачује један сухи, пјесковити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно. А дани пролазе.
И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Их, што си ми нешто мршуљава ка врабац, нема у теби тридесет ока. Кад хаубица први пут загрми и потресе земљу, амиџа Хусо одједном живахну, подскочи и осокољен кликну: — Аферим ти, момче!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али ова топла ноћ, туп и металан звук мотике, мицање људских сенака с тамним фењерима... још је више то потресе, испуни страхом и слатким сећањем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Доста је да тога дана, земља око мене замирише преорана, или да облаци пролете, мало ниже, па да ме то потресе. Не, не од мене. Доста ће бити ако, једне зиме, из врта једног завејаног, истрчи неко озебло, туђе, дете и загрли ме.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Како то одједном остаде сам? — И у делом овом великом догађају њега потресе једино то, што он одједном остаде сам, што му смрт поквари дугим временом усвојени и навикнути ред у послу...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ништа жалосније од рукавице Кад остане без животне другарице! И нигде никог да се потресе Крај слике ове, збиља потресне... Никог да је узме, кући понесе: Шта ће му лева, кад нема десне!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину
Хвала, Софкице! А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна да он
велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе. И, као у инат некоме, облачила се и китила.
— Де, шта ти је? И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. | Њу то још више потресе: — Ох, не могу, бре, Марко!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Још савести ветар неки, уздах, Знак последњи грознице живота, Потресе ме, па ишчезне близу Срца. Видим малу парализу, — Знак последњи грознице живота.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Јан, дијете моје!“ викну свештеник, а фењер му испаде из руке. Тај глас потресе сваку жилицу у младића, те клиси као да неко подасу углавље пода њ, и — паде у наручје тобожњег језувите.
Адолф га је дуго гледао послије тијех ријечи, па му потресе рукама. „Е, сад да лијежу ови људи!“ рече Јанко. „Прострите им овдје. И ја ћу овдје спавати.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе подјекнуше свемогућом славом; смрт из своје превјечне гробнице овај удар у
Од Господње стријеле удара потресе се осв'јетљено биће: непрегледна сва небесна кола; миријаде св'јетлијех мировах тајном судбом и страшнијем стресом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ето, та варош Сарајево, као ништа дотле, болно му потресе душу, да завапи: „Аој, Босно, сиротице клета“, и баш му ту сентименталне сузе силно потекоше, као кад после страшнога
Па изазивајући је у свој њеној лепоти, потресе ме она свом оном чудном силином што чини да се човек потпуно заборави у садашњици и да се живо поврати у стварност
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
су: једно тако опасно и далекосежно средство као што је Атханатик, подобно да узрокује толике дубоке поремећаје и потресе међу двоношцима, може данас-сутра угрозити и сам опстанак човјечанства.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. — Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Заборав ће сад падати на речи и дан, На бол што се одваја, к'о лишће са грана, На чекања, на потресе и на снова стан. Сад залази мој живот и видик обмана, А истина мирно, кобно, као звона јек, Оглашава хук пада радости
Ћипико, Иво - Приповетке
Жури као луда. Отвори врата и уљегне у кућу. Самотан и празан простор зевну јој пред очима и ужасом је потресе. Мека месечева светлост продре пред њом до на крај куће, све до кревета. Осветли га, спуштајући се на њ.
А кад му поглед пане на синове и у памети му сине што би се од њих догодило да су код куће остали, чисто му се живот потресе.
—Фала, брате! — пуном душом говоре младоме суцу, а њега та ријеч потресе до у душу. Излазе на улицу, збуњено се гледају, а очи им играју, као да хоће да у се сакупе сву растркану свјетлост
Занос је потресе, скочи из постеље и брзо се среди. Наложи ватру, поспрема по кући, а осјећа се свакога часа слободнијом.
Али када изблиза угледа велики град и ступи на његову обалу, нешто јој се силно у грудима потресе, па затим у души наступи тајац. Бесвјесно корача уз Лазу према Спасојеву боравишту, у очитој стрепњи.
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Револуционарни сеизмографи бележели су све нове потресе. У Шампањи је десеткована бригада побуњена због непримљеног вина. у Аустрији су вешали Словене. Гладна су деца умирала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— размишља војник. Граничар спусти полако шлем на земљу, као да се боји да не потресе и саму успомену на овога мученика... Ветар навали, шлем се помери, а онај шум као да подсети на крик...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Од црне злобе, зависти јетке Стрепио ниси нигда, Нит’ жалост, патња, ни болест разна Потресе дух ти игда. Лакомост гладна, што туђе вреба, Није ти крала ноћ, Нит жеља к слави, немира пуна, Гризла т’ живота
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЂУРАШКО (за себе): Очима да те убије, У душу вечно да се упије, Да те залуди, да те занесе, Тренутом вечност да ти потресе; Да те уништи, да те обори, У прах и пепô да те претвори, Па и тај пепô да ти развеје.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
задрмаше у врховима јеле и оморике јаче, силније, а јака се и бучна мећава диже, као да се цијела планина из темеља потресе. Њима се смрче пред очима.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Али он је дубље од осталих осетио потресе које је доносило ново доба, открио индивидуалне и моралне аспекте кризе старих односа, први приказао судбину
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе. Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: —
Ћипико, Иво - Пауци
Иво се весело загледа у већ наоблачено небо. Наједном, часом, ду'ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.
Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе. Лежи, а не спава му се.
— Пустите ме! Ви не знате ча је несрића! — Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору. Дјевојка не одговори.
— И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? — Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И колебљиви дух Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира Мој очарани слух. И препорођен тако, под заставом слободе Мој дух се глупости смејô на њеном шареном трону И
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Устави се на истоку сунце, а и сјајан мјесец на западу: пресушише воде шедрвани, устави се Шарац, вода ладна, а потресе земља по Стамболу, бијеле се задркташе куле, а стресоше четири планине...
Трећу свеци вргоше прилику: гром загрми на Светога Саву, усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смејдоше.