Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ви патите? ПАВЛЕ (тргне се): Не, не патим... Па ипак, зашто се заваравати, ипак, патња је то! (Потресено.) Младићу, моја жена ме вара!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „Ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ето им ту, кућа, башта, њивче, па како им Бог да! МАРИЈА (грли пасторке, потресено, плачно): Хвала, децо моја слатка! (Клоне им на руке.) Ох, црна кућо моја! (Уводе је у кујну.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ето: слуге, момци, толики свет. Да је друга на твоме месту, била би срећна, поносила би се, а ти... (Потресено): Боже, чедо! Боже, Ташана!
И зато сам још синоћ наредила, да се то остави и спреми за тебе. МИРОН (потресено): Ташана, зашто? ТАШАНА (размажено, хвата га за руку): Не смеш да ми одбијеш.
МИРОН (устаје, тронуто прилази Ташани): Остави то, Ташана, ја сам крив. (Потресено): И мојом кривицом је морала она толико да плаче, сирота моја и добра сестра, моја »лала«, моја добра и мила душа!
И узми је, дедо, држи је колико хоћеш. МИРОН (потресено, посрће држећи се за чело): Не то! То не сме, то неће бити! А теби за то хвала!
Толико ми је сада тешко! Ох! (Око врата се разузурује и задиже шамију изнад лица да се расхлади.) САРОШ (потресено): Зашто, Ташана, зашто није требало да ми ово кажеш, да ми се изјадаш? А не знаш колико си се тиме подигла.