Јакшић, Ђура - ПРОЗА
она крива; ил’ можда је мислила да су то сузе сиротињске, та бујна киша, и ти бесни таласи да је њихова клетва која ће потрести тврдо озидане дворове немилостивих зеленаша... Све бешње су јурили таласи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Светови ови кад би згрешили, Са смелом руком кад би дрзнули Потрести престо бога јединог, Па кад би творац гневом плануо, Шиљући јато звезда репатих, Да азур плави свода небеског