Ћипико, Иво - Пауци
Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. —Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. —Остани, разговараћемо! — и стоји к'о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе.
Коме је од тога корист? — А како живе друге дивојке? — Не знам ја. Нимају потрибу од човика. Јема их па не мисле друго него за јиће и спање. Млака им је крв.