Ћипико, Иво - Пауци
—Ено ти Васе. —Али ја бих, — и почеша се по глави, ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице. — Откуд сада готових пара, бог с тобом?! Дадох све за сијено. —Има их код вас, а имате се од шта наплатити.
А колико требаш? —Тридесетак талијера... Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице, потркушице што ви у вашем дућану не држите... Газда часом у глави срачуна.
А колико требаш? —Тридесетак талијера... Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице, потркушице што ви у вашем дућану не држите... Газда часом у глави срачуна.
Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара. Мишљаху оним платити и камату и „рату”, и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.
Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше, такмичећи се са најбољом газдинском трговином.
— А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цијенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом, и не тражи да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на