Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Па што љуцки не кажеш, него си се ту распомамио као бесан!? Потра, потра, — добро! Ето, осећи ћемо и ту потру. Не бој се, неће ти пропасти. — Е, ти нареди људе, па хајдете горе у њиву.
Оволика грдна потра!... — Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... — Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима.
Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог лудака: »Хајде«, вели, »рекао Рака да осечете потру...« Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува! Најгоре ми је осецати те потре! Али шта ћеш?...
Ако буде голема, ласно је пократити... А откле ти с тим врећама? — Та однесох оном угурсузу потру. (Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати. Једнако чангриза...
Он се онда упути путањом преко буквика, гунђајући и псујући онако сам. Оде у нечију њиву да осеца потру. Тешко сад потричарима!... Радојка је већ давно стигла с овцама кући. Ни сама не зна куд је прошла и како је дошла.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? — Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу. Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.
Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. — Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пољаци су остављали своје сламне колибе н нико није имао право да се пожали на потру или крађу ни преко пушке ни преко суда...