Употреба речи потсмјехавајућ у књижевним делима


Ћипико, Иво - Пауци

— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ' се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар!

— јави се најпослије начелник. Па устаде, а за њим и други. Потражише клобуке и почеше се разилазити. На стубама, потсмјехавајућ' се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности