Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци Ваљевчани изађу пред њи’ у Љубостињу, дочекају и’ и ту се потуку. Но кад у том боју турска поглавица Омерица погине, а с други’ празни’ страна Петар Ракарац и Мали Јанко продру у само
Крџалије оду путем, затеку Поповића Павла из Вранића са 20 момака у Мајданима, код Бели Вода, оптеку, потуку се; а други отрче у Железник, око шанца затеку људи и 7 глава одсеку, и побегну натраг.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И ово што беше прште куд које. Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... На бојном пољу осташе само Срби. Битка беше свршена... Чупић дојаха на своме вранцу. — Чија ово беше чета?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А то може свакој пасирати кад хита за послом! — заврши сва уплакана. — О, боже, боже, с чим да се потуку! — Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад. Запишите слободно кад ме видите код вас!
Црњански, Милош - Сеобе 2
У страху да јој се, при растанку, муж, и швалер, не потуку, госпожа је, дакле, њега упоредила са оним зецом код кога смрди.
Исаковичу рекоше да има и змија, али тај чудни народ, да их потуку, не да. Каже: чуваркуће су! Из тих ходника, и просторија, очигледно, није било, никуд, излаза, осим на капију, код
А само је Божич, и вриска госпоже Евдокије, натерала та два официра, и Павла, да се, пред целим светом, не потуку. Лађевич оде из ложе, уз псовку, а Филипович се кикотао.
Тако им матера, нека се не срамоте. Нека се не потуку, кад се сретну. А што се Петра тиче, то је добро дите, али она ће бити насмејана, опет, тек кад њега, Павла, живог и
Да се са Трифуном не сусретне. Какав је Трифун, могло би да се деси и да се потуку. Немају права да срамоте, у Росији, фамилију.
То је, каже, од Костјурина, чуо. Исакович му онда подвикну да се склони, ако не жели да се ту потуку. А што се коња тиче, каже, Исаковичи су, здје, в Кијев, пришли, јер, каже, хоштемо име и род свој прославити, а не да
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
кад је аустроугарска војска заузела велики део Србије: после првог страха Шумадинци прибирају последње напоре, потпуно потуку непријатеља и изгоне га из земље. Најстрашнија је катастрофа била крајем 1915. год.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Сад се Маџари врате у село, и не само што га попале, него и све што су нашли, мало и велико, потуку. ЛЕПРШИЋ: О, варварског народа!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па и кад дуже остану код куће одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку. А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа. Тешко ономе ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: — Забога господару, штета је!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
На то они дођу у замешатељство, а наши се охрабре и све до једног потуку. Сад цар дозове Голог Сина, пољуби га пред свом војском, даде му села и учини га бароном Голићем.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Паун) 143 — Два се бора завадише, све се гране потресеше, а четири не могоше? (Кад се два овна роговима потуку, вуна се тресе, а рогови не) 144 — Има очи, — а не види; има уши, — а не чује?
— Нисам, куме, не дао бог! — Како ниси, кад јеси? (И ту се они посвађају и потуку). ’Челе (пак, божем збуњене њиховом виком и наљућене, напашће на њих обојицу, и, зујећи свака својим гласом, уједати
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: „За Бога, господару, штета је!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: — 3абога, господару, штета је!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А када се навијачи противничких странака потуку међу собом биће понекоји од њих шутнут још и даље. Но вратимо се опет нашим мапама.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Ето, тако кажу кад је о сиротињи реч. А кад се господа потуку с амбрелима да све пршти, — а они само укратко пишу: „Били смо“, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и