Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру... Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће...