Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човека! Метну је поред ватре, с једног краја потури јој неки пањић, па је покри и намести тако као да неко лежи.
Претурио преко рамена крпу платна, па му се спустила низ леђа чак до пета. Приђе полако мучњаку, потури руку те узе мало брашна, загледа га на длану, па баци опет у мучњак.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе. Послије јој потури руку под уста. Она је дохвати објеручке и обли сузама. Осмијех заигра на попову лицу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Но зачас њега ова туга пређе, А око севну, скупише се веђе, Још косу дугу потури назаде, Те прозор ману и на ноге стаде, По изби с' онда тамо-амо вину: Каква ли гуја по срцу га шину?
си наумио, Ма ако т' лице и јесте весело, На неко веље ти се спремаш дело; Ал' што је да је, штоно тебе чека, Не потури ме тужну од себека! Ох, вод' ме собом, а тако ти Бога! Та што ће ружа без сунашца свога?
84. У шест сати по њу оде, Но да вргнем све накратко: Он ужива сваке згоде И проводи младост слатко, Ни потури бела данка Без љубавна без састанка. 85.
Сад јунаку опет жао било, Е потури тако своје мило; За час оде цели гњевни пламен, Туга паде на срце кô камен, Он уздану, а две сузе грке Падоше му
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Лисица га опази, па се умртви. Ловац дође код гвожђа и турне лисицу ногом, но лисица се не помаче. Ловац потури пушку и струку те одапе гвожђа и поче наново запињати; а лукава лисица утече. Опет се састаше лисица и јазавац.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ловац дође код гвожђа и турне ногом лисицу, но лисица се не помаче. Ловац потури пушку и струку, те одапе гвожђа и поче наново запињати; а лукава лисица утече. Опет се састаше лисица и јазавац.
Један Турчин пјевао уз гусле, па у пјесми сјекао српске јунаке. То Далматинцу није било нимало право, па чим потури Турчин гусле, дохвати их он, па запјева: Пуче пушка из зелена луга, И погоди хиљаду Турака.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он је одлучио да потури своје помало отврдло уво под бескраје васељене. Очистио се за тај тренутак постом и молитвама, сузбио је у себи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Скини са срдца тај страх и потури га од себе. Не бој се ништа, слободно седи на кола те иди преко те воде. Теке исто тај ћивотић што га носиш, узми га у