Црњански, Милош - Сеобе 2
У Турској их нико није лагао. Турчин је ретко реч газио. А кад је погазио, чинио је то обично, пандур, потурица, фукара, а у Аустрији је обрнуто. Највише их лажу и варају они, који су на високом положају.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
сан исприча сердар Вукота саплеменицима на јави, развије њихову машту као волшебним ударом и одушеви их на истребљење потурица.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Предмет је истрага потурица у Црној Гори, црногорско Бадње вече у почетку XВИИИ века, које је у његовим очима значило рађање слободе црногорске и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
под пазуо, Врела крвца из ране покуља, Ја у седлу мало се заљуља, Шћах из боја окренут коњица, Ал' не даде силна потурица.
коњицу, Женску главу добро распознаје, Сећа с' љубе, мисли Српкиња је, Чија можда љуба вереница Што уграби негде потурица, Па га тера, а вако кликује: „Пуштај роба, ол' т' заклаше гује.“ Већ га стиже, већ — ох љутих јада!
Ћа из боја окренут коњица, Ал' не даде силна потурица, Већ допаде, димишкијом ману; Ја подметну мача на обрану, Али пуста сабља у јунака, Паде сабља као муња лака, Те
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Таке је! — узвикну дервишина на горанском наречју, те се Трговци још више уплашише. То је сигурно каква потурица из Кичева или Тетова, која се неће зауставити само на пљачкању.
Боље је с бијелијем образом и раја бити но потурица, но крстов издајник, Милоје!... — Ћути нијесам ја више Милоје! — Бићеш опет, бићеш. Ево, молим те, кумим те.
део речне долине, теснац тебавија — пратилац, оружани садруг, следбеник, истомишљеник, пријатељ господарев торбеш — потурица, погрд– нија реч од потур.
Најнеуглед– нији потурица којем се подсмевају и Турци и Срби. турчаник — булка улема — учитељ, учени вер– ски човек; законик фис — племе,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ну, ђецо, пооштрите љуте гребештаке, да сијечемо кота анадолијскога — а бо’зна малте неће бит и нашијех отпадника и потурица: Бошњака, Херцеговаца и Арнаута?... А сада збогом, ђецо... ја одох. (Вујо Одлази.) КАП. ЂУРАШКО: Уздрављу!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Муја Хрњицу убио је из засједе у Петровој гори побратим му потурица Мехо Катарица; Омер је изгубио главу панувши крај врела Коренице у бусију Стојан-харамбаше, а Халил пао је под
“ О овој борби говори циклус ослобођења Црне Горе. Он према Павлу Поповићу — обухвата песме „о познатој истрази потурица (1707) коју је Његош прославио у Горском вијенцу, као и о јунацима тога догађаја и времена.
„чак око племенског племства све је још крилато“ (тако крилато да одлеће право у ислам и у крваву истрагу потурица да и не помињемо многобројне дивљачке крвне освете).
ето ти од Кладуше Муја, иде Турчин са зелене лонџе, пригрнуо зелену мавлуту, гледа сина нејака Алила, па га пита силна потурица: „Што је, сине дијете Алиле! Ко л’ те зове на мегдан јуначки, те си га се, сине, препануо?
Стојан послушао, те отиде у турску ордију пред чадора од Кладуше Муја, пред Мујом се смјерно поклонио, а вели му силна потурица: „Што је, море, Јанково копиле? Што ли те је оправио Јанко?
учинићу да будеш срећан и уважен. Балачко је личност непозната историји (по једном мишљењу, под тим именом се крије потурица Балабан, турски јунак из XВ века). 2 Скадар није био у Вукашиновој држави.