Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и одемо весели, што смо опет нашег Хаџи-Муста-пашу повратили у његову стару доброту, кога митрополит Методије беше потурчио.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио. Поп Митар повуче нашег попа за мантију.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Након неко доба срете се на путу оџа и поп, и даду се у разговор. Оџа, да би се потсмијао попу ђе му се парохијанин потурчио, као ругајући се и силећи рече му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Тебе је, је ли, инат довео у нашу партију? ЈОВИЦА: Јесте, то признајем. Да ме сад ко запита: би ли се потурчио кад би знао да Јеврем Прокић неће бити посланик, и то бих пристао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дијалошке пословице нису ретка појава (— Што чине деца? — Што виде од оца?; Пошто би се Марко потурчио? — За инат; Ко ти је извадио око? — Брат. — Зато је тако дубоко). Могу да буду и стиховане (— Куга је у Срему.
У више прилика њихов је јунак и Краљевић Марко (— Пошто би се потурчио, Марко? — питао турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: — За инат, честити царе!).
3 Питали Турци Марка: — Кажи нам, Марко, хришћанске ти вјере, за што би се најприје потурчио? — За инат. 4 Питали Марка: — Али је боље вино оно те је мукте, али плаћено? — Оно најгоре, кад га нема да се пије.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Наком неко доба срете се на путу оџа и поп, и даду се у разговор. Оџа да би се потсмијао попу ђе | му се парохијанин потурчио, као ругајући се и силећи се рече му: „Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу Турску
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Паком неко доба срете се на путу хоџа и поп, и даду се у разговор. Хоџа, да би се подсмијао попу ђе му се парохијан потурчио, као ругајући се и силећи се рече му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску
Божја ти чиста вјера, кога сам год крстио — није се потурчио, кога сам вјенчао — није се развјенчао, а кога сам опојао — никада се није из гроба дигао.
Цар га прими лијепо, а Француз му каже да би се потурчио, ако му ко могне погодити мисао. Тражио цар горе, доље, не може никога наћи ко би могао са тако ученијем човјеком
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад се већ потурчио, хтео је да буде слободан и без стеге: није ваљда могао гледати да му Љумљани и дале отимљу стоку и пресецају глобу.
Хе, а како је диван, на пример, Петар Костин! Кад би се тај потурчио, вера и бог, брзо би Постао или велики везир, или шеих-уљ-ислам... Сломљен је већ Суљ-Капетан.
У злату и на хату као валијин син. Иначе зашто се потурчио и зашто да дете сад чини правим Турчином? Зашто да његови земљаци помисле да је више сојтарија но хајдучки капетан?
а њихов сељанин Милоје Красић потурчио. Лепо, истински, како су иноверци надуго н нашироко причали, отишао код кадије, дао пред сведоцима изјаву да се одриче
своје слабе и хоће јаку турску веру, па се у петак пре подне уз бубњеве и зурле, уз велико турско весеље и радовање, потурчио. Томе најпре ни Калудрани нису веровали. Побогу. зар може Колашинац вером окренути?
— Никад!... Каква Србија, женска главо, у причу ти било!... Ја сам се потурчио, ја сам Мустафа син Мухамедов... Сипај ми још ракије, па ћути!... — Није та, Милоје, не!.. Но ћеш ме послушати.
Бог ће опростити. Био је зулум, нијеси могао да се извучеш од Турака... — А, не. Драгом мојом волом сам се потурчио. Чујеш ли, драгом волом!... Нијесам могао више да подносим у оној вашој слабој вјери и да чекам ту вашу нејаку Србију..
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом... ГЛАВАШ: А Ђенадије? ИСАК: Потурчио се, И Проданова лепа снајица То исто с њиме јуче учини!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ ево, госпо, Из живих уста реч се разноси: „Станиша живи, потурчио се, Те с Арслан-пашом и са Османом Тражити пође круну Балшину....“ ЈЕЛИСАВЕТА: Мртав и живи? Ох, страшна часа!
Ћипико, Иво - Пауци
Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. Познаје он сељаке ушће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу. Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертајмовачу”: како је висока, чврста!
И кад очевину дијелисмо, варао је ... а сада, брате, отима ... Неће, бога ми! Та за инат Краљевић се Марко потурчио! Сврнуше у крчму. Петар од крчмара наручи меса и вина. О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Један његов син (коме историја не зна имена а песма га зове Максимом) потурчио се и као потурчењак звао се Скендер-бег и пашовао у Скадру.
путу се оба пристигоше, те пред цара иду упоредо, а цар знаде ко су и како су, па их царе једва дочекао, дочекао, оба потурчио, и турска им имена нађео: Јовану су име нађенули — Мамут-беже Обренбеговићу; а Максиму име нађедоше — Скендер-беже
Проговори Јанковић Стојане: „А не лудуј, Хајкуна ђевојко! Бога ми се не бих потурчио, да ми даду Лику и Удбињу. Ја имадем у Котарим’ блага више, богме, него у Турака, а бољи сам јунак од Турака.
Тамо били за девет година и десете за седам месеци, тамо и је царе потурчио, код себе им дворе саградио. Ал’ беседи Смиљанић Илија: „Ој Стојане, да мој мили брате, сутра јесте петак, турски
до 1490. Био је једно време турски вазал, али се није потурчио; потурчио се његов син. 59 Иво Сенковић (или Иво Сењанин) је историјски Иван Влатковић, поглавица сењских ускока.
до 1490. Био је једно време турски вазал, али се није потурчио; потурчио се његов син. 59 Иво Сенковић (или Иво Сењанин) је историјски Иван Влатковић, поглавица сењских ускока.