Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Узму Ћуприју где је био Тосун-ага предводитељ. На Пожаревцу потуче се пашина и српска војска с Видинлијама, но Видинлије и ту надвладају и продру хитно на Београд, и београдску варош
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу шарке и не повади змијске жалце из ногу босе чобанчади, а кога забораве за трен ока, још док гледају мртву
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ми бригу; Ситна књига 'вако говорила: „Воденицу муња ти спалила, Јоште туча што удари јуче Виноград ти у цвету потуче, Гледај како да си брже дома“, — Те ја тако и учиним ома.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И тако све до амина. Гледам ја неки пут кришом на њега, а он није да се мршти, но мислим сад ће скочити да потуче и децу и мене. Напослетку узе књигу и стаде да бележи... Ја се већ сав охладио. »Куд ли ћу сад, Бого мили ?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Куку, мајко! — чу се однекуд. — Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Али у том наиђе и један пастир и за њим ђаво, с којим се пастир потуче, оборивши ђавола. На крају црквењак и један ђак зазвоне у оба звона на торњевима и сви одлазе са вертепске сцене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато. Наиђе град, и цео усев му потуче. Али он не ропће. Тако је ваљда морало бити... — А и шта би могао друго да ради! — додаје Драган. — Наравно.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Подиже се ранг Горњој Вароши. Брже-боље, прекопута, сазида кућу апотекар, и потуче ветеринара рекордно. Фасада куће два пута дужа, пред кућом лођа, тавански прозори округли, украшени, као ред медаљона,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И тетиво је на њему натегнуо, те смртне стреле запео и готове стоје. Теке исто ха! да их пусти на нас и потуче нас махом.
тако врло се је био застарео да придобије себи земљано царство, — те седамдесет своје рођене му браће, — Авимелех што потуче на камену, да би тек он се оцарио, а не би који други од браће му то придобио.
И сва она израиљска војска потуче их онде с камењем и тако их оставише. Ето, такав је у оно доби суд бивао за законопреступање људско.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица. Зато су је избегавали; а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести,