Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она му је пружи. Он је стеже... Срце му је играло, да излети из груди... — Збогом, сане мој... Снаго, поуздање моје!... Девојко моја!... Па се окрете и јурну као вихор... Хтео је сакрити сузе које га гушише...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. — Боље, хвала богу! — рече болесник.
сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! — Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама.
томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! — Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.
Она баци поглед на ме. Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати. Некако поуздање, поверење, сила. Тај се поглед разли преко свега мене. Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Динарски човек не верује да има тешкоћа које не би могао савладати. Његова је мера непомућена, поуздање безгранично. Поред овог јаког идеализма има и једна традиционална црта, једна од битних црта народне душе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Тешко ју је замислити у облику сонета, па пример.) Она негује испробане облике стиха. Њена једноставност улива поуздање; на крају свих недоумица учини нам се да, ипак, знамо шта је поезија: оно што остаје кад сви напори и клонућа, сви
развили претерану сумњичавост; у сталном дослуху са ритмом годишњих доба, са листањем и венењем, сачували су и мутно поуздање и бољитак.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када је почео читати велике руске писце, и видео шта је роман, он је осетио своју слабу снагу, изгубио поуздање у себе и престао писати романе. ОПШТИ ПОГЛЕД. — Јанко Веселиновић вреди више као песник но као приповедач.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Бијаше опет у свечаном руху као прије, осим што је обукла плетени вуњени гуњић. Бакоњу намах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Фалкенбергу не умаче овај разговор. Он погледа у ту двојицу, па рече: „Но пре свега, потребно је да имамо поуздање у себе саме, да чинимо своју дужност и да смо увек спремни показати зубе непријатељу“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(И оно што нас кочи као да је заправо више та невјерица, то пољуљано поуздање у наше тетиве, него сама негипкост: кратки хип размишљања пред скок, који смјеста укочи спонтаност и поквари све).
Краков, Станислав - КРИЛА
Играле се карте и пушило. Војници још нису имали ваши, па се нико није биштио. Потом се трупама делило поуздање из штабова. — Ви сте између чекића и наковања, — говорио је официр из штаба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ „Јест слободно, моје драго д'јете, ал' је јадно у те поуздање: како ћеш ти познати ђевојку, кад је нигда ни виђео ниси!“ Ал' говори Милош Војиновић: „Не брини се, царе господине!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање вечнога тамо весеља. о теби се радујем красно, ти ми си свирајка и лепе гусле, богодахнут орган, дипле!
) Него он со тим прекрати цареву реч и његову му мисао таки разоноди. Ама на царево о том поуздање јер он хоће до иста то њему почети правити, та и узе апостол у руке ђунију и другу утвар мајсторску што је за то, и
на коју хитлену окрет како ће се бранити и бити с којом силом и мајсторијом, кроме на богомољство их принуђава, и поуздање на Бога и пресвету Богородицу!
и трпљаху у томе надању, које но мало после и дочекаше. Не би им на празно то поуздање. А Патрићије, колико се више може, врло с градом упраљаше: тврђаше бедене, наређиваше војску од свуда, учаше и орљаше
чини, изаради намољења му за христјане да не изгину пресвете девице Марије блажене му матере, раскиде им то скројено поуздање. У оно доби ти погани свој адет имадијаху не копати мртве у земљу људске лешине, него на ватри их сажизаху.
и Христос орли и слободи те људе на боју који но нису лупежи ни хрсузи и псовачи, чисто се држе и у њега самога своје поуздање имаду, упомоћ себи га дозивљу.