Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Убојим се да не спази да јој се [ја] дивим (Не бих ју рад увредити, колико што живим!) — Поузмакнем. Одолим се, премда серце жалко Совјетује да постојим још и јоште малко. Но ја сам ти намјерио (ко ту да не краде!