Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Двапута је Ђоша са заната бежао; мати, у дослуку с туторима, враћала га је опет мајстору... Кад би, а он трећи пут похара мајстора; али у овај мах није се враћао у село — знао је да ће га онде наћи — него оде у Рачу, где је имао друга који
Матавуљ, Симо - УСКОК
Десет година доцније, подиже га опет владика, а седамдесет година по томе (1785) опет га похара и спали турска најезда, и опет га оправи владика Петар І Петровић.
Но ти се молим, опрости ми грјешном!“ Па му, вели, цјелива руку и лијепо га замоли да сједне... — Једном њеко похара њеку самохрану, стару удовицу. То је било у Ријечкој нахији.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(То пијан, можда, пребија жену, очајем сморен.) Налетно чудо, у лику моржа, баштину хара. Палеж! Похара! Гори намастир у метатези. Радосно словце крепког тропара плакаће негде о ломној брези.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
извели у ветровиту ноћ и показали ми руком маслинастом: двери на манастиру разваљене и таласи преко зидина — похара, на дан топлих хлебова! Коледари су певали под смоквама. Зар још има зла на свету?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћку, као што свједочи похара манастира у коме је Бакоња и похара једне православне цркве у сусједству поп Илину.
похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћку, као што свједочи похара манастира у коме је Бакоња и похара једне православне цркве у сусједству поп Илину. Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли да му исприча.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право
Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара. Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. — Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.
И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало. Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Краљ похара дворе Момчилове, па он узе сестру Момчилову, по имену дилбер-Јевросиму, одведе је Скадру на Бојану, и вјенча је себи
отворајте, јера сам ти, мајко, у завади с проклетијем Мином од Костура, па се бојим, моја стара мајко, да ми б'јеле не похара дворе“. Оде Марко на цареву војску са својијем слугом Голубаном.
се прамен магле запођеде од Костура, града бијелога, пак се сави около Прилипа; у тој магли Мина од Костура, он похара моје б'јеле дворе, све похара и огњем попали, стару мајку с коњма прегазио, зароби ми моју вјерну љубу, одведе ми коње
Костура, града бијелога, пак се сави около Прилипа; у тој магли Мина од Костура, он похара моје б'јеле дворе, све похара и огњем попали, стару мајку с коњма прегазио, зароби ми моју вјерну љубу, одведе ми коње из арова, и однесе из ризнице
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
рад, Есписијан, римски цесар, с туштеном војском под Јерусалим посла свога сина Тита, краља спањорскога, те попали, похара сву им земљу, више исече, него што пороби, Јерусалим до корена и темеља му искорени.
Ако ли није, то боље да се мири и погоди се што ишту, а да не губи своје му војске, ни му се земља похара. На то одговор му дадоше богови и рекоше му: »Ако ти, краљу Кодрус, на том боју паднеш те погинеш, то твоја војска,
у Самарији цара Факеја, с божијим попуштањем дође с војском сиријски цесар Ваглафаласар, многе градове поузима, похара и поплени земљу израиљску те у Сирију туштено робље одведе.