Употреба речи похити у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

чује глас и вику из бунара, погледа унутра и види бедну лисицу готову утопити се, која га почне молити и заклињати да похити колико брже, донесе уже и да је извуче.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

То изусти, лаку пусти душу. Побаци га Црнојевић Иван, а похити у бијели Жабљак. Ја кад дође пред градску капију, а пред градом копље побијено, а за копље вранац коњиц свезан, ситна

Мемед-ага конаку похити, не би л’ још ког Срба застануо, да још бира ђеког да пос’јече. Ал’ кад Срби жалост опазише, из чаршије намах

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности