Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Наравоученије Ово приличествује онима који све своје достојинство у вњешном украшенију полажу. Ово говоре|ћи не похуждава се свакога по његовом чину и состојанију пристојно одјејаније и украшеније.
добивати, од себе и од својих без нужде штедити, у всегдашњем беспокојству живити, — ово је злоба која се овде похуждава, и ово се зове среброљубије, које може бити у малому како год и у многому, у сиромаху како и у богату.
на ови прекрасни божји свет и на ови наш (ако ће и маловременан бити) жи|вот виче и дарове божје оговара и без разлога похуждава, или је манит те фантазира, или је лукав и мисли друге да превари.
” На више места обаче то исто богатство похуждава се и за вредовито и многим злом виновно издаје. За имати, дакле, чисто поњатије о томе, и ова видима противоречија за
себе сваки дан неумитно суди, и што у себи позна посмјенија достојно, том се посмејава, што ли нађе за похужденије, то похуждава, и тако се исправља. А неразуман и високоуман хоће у свачему да има право, и тако све то луђи и гори постаје.