Јакшић, Ђура - ПРОЗА
али ни несрећнијег!... Јер, гле, овако поцепани као што смо, свугде својом крвљу, својим грудима и својим животом служимо мекушне туђинце... Ал’ доћи ће дан...
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада му већ и ноздрве беху препукле, и шаке и прсти разбијени и поцепани, тако да су висили као крпице са неког рукава. Млатарајући везаним рукама и стискајући их на очи, које су биле
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
те опасач померен за милиметар у страну, те чизме неочишћене, а још се мало подерале, те брњица на пређици зарђала, те поцепани рукави.
Пешаци потрчкавају, па се збијају. Опет их зауставише и тада војници напунише пушке. Поцепани и прашњави, потамнели од сунца, гледају мали пешаци у своје официре, очекујући наређење за јуриш.
Бледи и испијени, необријани већ толико времена, а одело им у нереду и каљаво. На ногама поцепани опанци или остаци цокула, које су већ побелеле од воде и блата. И још дубље рију и канал продужују у позадину. Пешаци.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Кога све ту нема! Неки су елегантно одевени, са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама, са сабљама о бедрици.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Могло је бити десет сати. Месечина. Поред пруге у честим барама иза кише огледају се звезде а поцепани облици чине се огромне црне авети. Па и кад прођемо: као да је земља ишчезла и да јуримо над безданом.
маслине, покрили се шаторским крилима, све по десеторица под једно, па, поцрнели, помодрели и мршави као аветиње, а поцепани као просјаци, те седе онамо према малој свећици, што се сваки час на оној киши гаси, и онде турили некакве кутије од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једнога дана засу нас киша са хладним ветром. Шатори су били сасвим поцепани, а вода подилазила испод војника. Било је тешко наћи дрва. У суседноме биваку налазили се пешаци.