Црњански, Милош - Сеобе 2
Надали су се, првих година, да ће са њом моћи да се врате, у Црну Бару, и своје Поцерје, у небесном плаветнилу! Кад су приметили да су преварени и да се варају, Вук им је оставио у аманет да се одселе у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише. Облак се вије, Сунце се крије Сербији.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и њега, и земљу која га је дала, и мајку која га је родила, прати ватрени народни благослов: Весели се, под Цером Поцерје, којено си гн'јездо соколово! Кад Србину буде за невољу, у тебе се по соко излеже, те Србину буде у помоћи.
до два серашћера: Дервиш-ага из града Зворника, Ножин-ага од села Маоче; па сам чуо што говоре Турци: Турци веле да Поцерје робе, да запале цркву Чокешину, да погубе Аџи-Костантина“.
— подасути барутом потрусити — оскрнавити потходити — (можда) подбости, обости похарчити — потрошити, уништити Поцерје — североисточни крај округа подринског почивати — одмарати се починути — одморити се, умрети пошљедњи — последњи