Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе! Ко, него ти?“ Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или
, итд. Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш како му се мућка пиво у трбуху. — Туманов обично прошапће: Крäфтиге деутѕцхе Натур!
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ То би дабогме изазвало, увек понова, вриску и цику стидљивих жена, а његов брат, Петар, поцрвенео би. Ђурђе је то и хтео, у својој обести. Тресао би се од смеха сваки пут понова, видев како Петар црвени.
Дете ти твоје! Та где ми је игла?“ А одмах затим би се тргао, поцрвенео, застидео, па би питао ћерку да није, случајно, чула шта је казао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош. Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.
— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис. Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу министру просвете... тамо о Љубици, а?!...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке. А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, | сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВАСКА (све раздраженије): Ха, ха! Гле како се збунио, како је поцрвенео! МЛАДЕН (гледа је болно, молећи, кршећи прсте). ВАСКА Ха, ха! »Служба ми плата!« Бре, луд ли си, Младене?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Да подмладиш Симку.“ Очи су му се смејале. Сигурно сам поцрвенео. Тола сасвим тихо, шиштаво звиждуће и прутом пожурује волове.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кениг је поцрвенео од љутине и ко зна до каквих речи би дошло да у том тренутку није ступио у моју собу сам Хелмхолц, као да је изникао
Краков, Станислав - КРИЛА
Провидне, жуте капсуле се просуле по земљи. Поцрвенео је као девојчица. — Зар и на фронту? Говорио је како ларицин лечи од бубрега. Баба га је од године упустила.
Телефон је и последњи пут зазврјао, мајор је побледео, па поцрвенео, ађутант је нервозно погледао на војнике под собом, и заповест је пала. — Напред.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Павле онда признаде како је утицао на судбину. — Па зар је могућно да ти у такве ствари верујеш! — Павле је мало поцрвенео: — Могућно је. Човек човеку смета на сто начина, видљивих и невидљивих. Ја то посматрам у разреду, и у нашој кући.
А тамо, један модерни француски лист позвао ме у сарадњу. — Позвао, позвао! — Павле поцрвенео. — Извини, молим те; знаш, ја не могу да разумем да је теби, или лако, или свеједно, да пишеш на ком језику било.
Допусти да те запитам: коме пишеш и говориш, кад француски пишеш! — Павле поцрвене јако. А Бранко, када је то опазио, поцрвенео још јаче. А срце у њему немирно куца: не, не, нешто се променило, треба пазити како говориш.