Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш. Кад напошљетку сав поцрвење, па поче да дршће, каже: „Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? Какво је то зло ударило, да је горе неголи у Турској?
Јечи само и моли се богу да је прими. Шта да се ради? Уједанпут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење. Поп се окамени. — Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.
Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука: — Зар ти, — вели — дроњо, зовеш моју кућу туђом,
Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку. Чича сав поцрвење. Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: — Овога чику, 'ћери, не мораш љубити у руку. То је мој кухар!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима! Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати како су сви православни уопће слабо обавијештени у стварима своје вјере, а најобразованији су у томе
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Је л' таква и твоја Луња? — Их, ђаво је однио, дабогда цркла! — поцрвење Стриц и још јаче натуче шешир. Не могу очима да је видим.