Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А он ослабио, боже, па поцрнио у лицу, а на глави му неки стари подерани шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дороц му сав искрпљен, па стао па
Милићевић, Вук - Беспуће
А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Несретни зет царев сједећи на плочи морској живљаше о травици, која бјеше при плочи прирасла, вас бјеше већ поцрнио, аљине на њему изагњиле, да се не могаше познати, и ни од куда живе душе, која би га избавила, док срећом његовом
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Брже-боље пошљу јој сина, којега, кад упази у мирски[х] хаљина и види да се није био јошт поцрнио, утоли се. Мој брат Илија није таки жесток био.
Петнаести дан дођемо дома и нађем мојега друга весела, здрава и румена. Но он се мени почне ругати да сам од сунца поцрнио. „Нека сам“, речем му ја, „кад сам видио што у мом животу нисам мислио видити!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Плафон је био поцрнио од деценијског духанског дима и од људских испаривања, и зато је та просторија била некако топлија, интимнија од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
му је до земљице црне, — полу стере, полом се покрива; нокти су му — орати би могô; убила га мемла од камена, поцрнио као камен сињи. Вели царе Краљевићу Марку: „Јеси л’ ђегођ у животу, Марко?“ „Јесам, царе, али у рђаву.