Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори. Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шљивике гужва рачваст налет ветра. Из једрог ткива - прсла тикво с међе! поцури влага, пламћу мèсојеђе. У бокор-сплету премећу се бедра и чвор се дреши кругом коловрата, а сеник крцка - творижу
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда се понова вратила, опет уквасила метлу, из које поцури вода, најпре крвавомутна, затим све бистрија. И кад се то свршило и стала тећи само бистра вода, и поглед се њен