Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ви још живите у безазленој обмани да је писац господар ситуације. Он је то можда тек за неколико почетних страница или поглавља, док постави ствар, док намјести кулисе, док навије опругу својим лицима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А да су посреди збиља важне особине, у то се није тешко уверити. Ваља се само присетити почетних и завршних реченица Дневника. Завршна гласи: „Али ако умрем, погледаћу последњи пут небо, утеху моју, и смешићу се”.
Добијање два оваква смисла - од којих други проистиче из допунског (пре)уређивања - један је од почетних услова да се текст доживи као књижевни.