Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја бијем док не затрем. Јован и Јовица приђоше му. — Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. — Јест. Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. — Зар и ти. Заврзане?! — Ја!... Џумбуса ради... — Харамбашо!... Шта чиниш ти?
Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе. Почеша се иза ува. — Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А тако радо слушамо и ја и Неколајевич. (Ту се »Николајевич« мало почеша иза врата, ал’ не рече ништа.) — О, па то би онда требало почешће да имате гостију — вели Пера.
А, би л’, на пример тако, ово дана, возио? — Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу! А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Неки војник приђе са свим близу, најежи се и зину, али не изговори што је почео. После се почеша по коси, прибра и рече: — Гле, ово наш водник! Командант зовну командира пете батерије. — Ваш Христић? Зацело?
Шаптао је: један два, један два. Онда на раскршћу застаде и почеша се: пет пута по левом, пет пута по десном колену. Па је тако чинио увек кад је силазио с тротоара.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда се зачуло звоно за улазак. Двапут дуго и једном кратко, одјекнуло је као позив на нешто. Шта! Атаман почеша леђа о кору кајсије и опет рече да сам луд.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда мисли, у којим се још јединицама налазе слична кола. Задовољно се почеша негде иза врата, заби руке у џепове чакшира и подиже их, уздижући при том рамена.
„А тек нећу точак!“ — помисли задовољан, опет се почеша, померајући чашкире око слабина. „Мртва ствар... док само падне мрак!“ — и Јанкуљ уђе у шталу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути. — Ехе, ја... дођосте и ви. Само, простићете, јесте понели
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! — Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? — Шест и по динара. — Бре, бре! Само тол’ко. Шест и пол динара!
Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли? Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити. Радо би викнуо: »У мутвак! У мутвак је женско!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав. Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.
Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. — Ма виђидер, Раде, ’вамо под
— Иди, прочитај ми ону хартију за мене. Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. — Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица.
— Ђурица... Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: — Ама ко си ти?... Да није каква варанција... — Ја сам Станка... чуо си...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Имаш ли какву женску успомену? — пита га Војин. — Море, нисам имао времена да се развијем, иначе... ха! — он се почеша по потиљку. — Људи, што има лепе деце! Посилни су постављали сто.
— Истина је. Наишао је баш тада келнер са чајем. Пустио сам јој руку. Лука се нервозно почеша по потиљку, па се окрете моме посилноме Станимиру, који је стајао на вратима и слушао причање Драгишино.
Ћипико, Иво - Пауци
—А што ћеш ти, Војкане? —Што и други људи, господару. —Ено ти Васе. —Али ја бих, — и почеша се по глави, ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Речи га коснуше ове; Побожан будући здраво, радо је толковô снове, Но смисô овде је јасан. Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И замисли се много. Он јој је веровô слепо, И после двадесет лета она га обману лепо!
Однекуд на ум му паце: Греши ли кметица, збиља? Двоумећ, он путем стаде И тихо почеша главу. И дуго стојећи тамо, „Сан је, мишљаше, лажа, а Бог је истина само.“ И кмет се најежи чисто.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На глас да сам женско, мој отац пљуну, почеша се иза уха и опсова нешто ружно, што ја онда нисам разумео не познавајући довољно матерњи језик.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— и показа му руком у правцу Митровице. Збуњен оваквим одговором, Исајло се почеша иза врата. — Господине поручниче, ја се не жалим... него велим... — Не жалим... не жалим, па шта онда?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— затресе косом Варалица, а трговац се почеша по челу и предложи: за шест стотина златника он ће му овце откупити, спасти га од срамоте.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ех, како нијеси знао! — побуни се Јованче. — Та видио си да гоне везане људе. Николетина се нешто замисли, почеша затиљак и пажљиво погледа у дјечаке.