Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп Спира омастио брк.
или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу, сламни шешир, кога сâм почешће сумпором пере.
— А, дакле сте слушали. — О, врло пажљиво... Врло, врло лепо. — Ја то тако почешће... Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га својски ради.
(Ту се »Николајевич« мало почеша иза врата, ал’ не рече ништа.) — О, па то би онда требало почешће да имате гостију — вели Пера.
— Па ето, кад би, на пример, били тако сретни — вели гђа Перса — па да вас почешће виђамо у кући, и она би опет к’о и пре свирала. — О, молим... како би’ ја то желео — вели Пера.
слике како ће му скорим, ако бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке, па између осталога почешће месити савијачу с маком, коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.
Једнога дана тако седи и Јула и мáма и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе. Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право. — Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.
— Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо. Фала на дочеку. — О, на мало, на мало! Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите! — Е, бога ми — додаде поп Ћира — сад ви треба код нас; на вас је сада ред! Па, извол’те на свадбу.
Помало практицира, а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Да отпану ноге и руке, свети владико! — одговори старији. — А зашто по толико стојите? Можете се почешће мијењати! А шта ти се чини, Ћиро, је ли згодно вријеме за путовање?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова. Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће на њ за понеку изгубљену ствар, и стога је школовање у основној школи оставило врло тужне и помало ружне успомене у
бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу.
А како је сада интересовање за Буре било врло велико, то није ни чудо што су се у Бурској кафани почешће певале уз гусле и слушале песме о бојевима и победама бурским над Енглезима.
ГЛАВА ЧЕТВРТА Ето тако се понекад или, боље рећи, почешће разговарају отац и син. Јер син, како је брзо схватао, тако је брзо и заборављао те честе очеве лекције из владања,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Поваздан је зивкао и привлачио људе из свог села, нешто се с њима договарао и по њима слао поруке. Сад се почешће извлачио и иза шанка, кратконог и ситна корака, и губио се с људима некуд иза биртије.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гледај га само!... Поседаше и почеше разговор. Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.
Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: почешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно. — Тако...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
јуре и снују час густи и црни, час растресити и развучени загасити и беличасти облаци, силазе ниско, ниско, закачињући почешће највиши део шуме, који се, право пред очима болесниковим, уздиже с друге стране потока...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио. А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.
Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио. А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.
Научио је у војсци многе »јевропејске« игре. Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Брат им Венцел, увијек слабуњав и размажен, друговао је сад с њима почешће. Дјеца га нијесу мржјела, али бијаху опрезна с њиме, знајући му лукавство.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А бркови су му били масни, умазани и ушиљени као иглице. Почешће нагињао је своју ћелаву главу и масне бркове па ми се жалио како је костобољан, нудио ми да једем „пробајте само фино
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.
Ћипико, Иво - Приповетке
Господар је на шкољу, у доцима, гајио винограде, а уоколо њих расле су маслине, па је почешће долазио да обрађује и реди земљу.
Ћипико, Иво - Пауци
Попође. На раскршћу бијаше живље него обично. Гоњачи га почешће стизаху. Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За кога? То је питање избијало почешће. Проблем туђе деце окренуо је и своје друго лице. Знам добро: како деца расту, тако се отуђују и од рођених родитеља.
Машина за рад и машина за рачунање остала је у њој, али се сад почешће обраћала Богу и с неким духовним обрачунима. Богу је, на свој начин, признавала да није волела живот, да није волела
Изгледа да је сирота жена тада први пут проживела слободно. Бива тако. Живот жури, комбинује, и саставља почешће први банкет с последњом болешћу. Али од тог је фрау Роза била још далеко. Није та посета лекару ништа важно.
На болничком гробљу има почешће насилна смрт, злочин, гроб који је први и последњи пут обишао само гробар. Има тога и на општем гробљу, како да не.
Контоар, у дну радње, прави је мали салонић, с малом апотеком и са финим бифеом. Око пола један, навраћа ту почешће Кредитни завод и држи се врста финансиске седнице. Радња се поново отвара у пола три часа.
Увек је тешко било, и остало, сложити домазлук и посао ван куће, а у оно време поготово. Преко дана рад, увече, почешће, неки договори или разговори, и, наравно, по мушком избору, увек у пивари, или у „бирцузу” чак тамо на вашаришту.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало — али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир — куде је тај смрт да ме узме у Горицу да се не мучим...
од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше. — Ахаха!