Употреба речи почеја у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Та-ако, магаре од магарета! Почеја си се већ господити, а!? Да те ја будим, је ли?... Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би:

Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом. — Овај је почеја зарана! — вели фра-Тетка.

То није дуго трајало. — Да је овдинак Букар, он би сигурно боље испричâ! — вели Дундак. — Он би сад почеја: „Је ли ја? Је ли?“ — дода Бељан. Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана. — А ко бјеше тај... како га зовете..

Лип дитић! Диван будући редовник!... Па како то да ниси бија никад овди? А колико ти је година? А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију? А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Добро је; кад изашла година кршћанину, пита он да му господар плати. Почеја Турчин мирит жито, а момак уз руман од кантара свеже наковањ. — Што то радиш? — пита га господар.

Ћипико, Иво - Пауци

— А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. — Почеја си опет јадат', — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан? Твоја луда памет! —Ча вам је!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности