Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Црној Гори, тек када дете почне да говори и да хода, отац почине да се за њега интересује, да га узима у руке и да му се обраћа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Седамдесетих година Светислав Вуловић почине слободније и природније писати о позоришту, али његов књижевни укус не изгледа још развијен, и он врло често пише о
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Где млин је прео, разроко светле вампир-коприве у пређи сивој. А ко је млео, нека дослуша, када почине, свирку брашнену, макар пазвуке млива, радосне као рад чунка, потком што пева кад покрет руке сведе у ткање зујање
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
мало молби од наше стране који се не нађосмо усред неке битке дај нам једно парче хлеба и ситну мудрост да се не почине нови греси у овом последњем часу у журби ко на путовању кад се ковчег закључава то се дугова тиче сад нико од нас
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине. Је ли инстинкт ал' духовни вођа? Овде људско запире познање.
Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почине да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда,
Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почине за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Богами, доста рђаво. Рана се почела затварати а изнемогао је јако... Нека још мало почине па ћемо... Успи дјевојко, чашу вина у какав чист судић па примакни к огњу нека се угрије...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Обрадује се ови човјек, те ујутро кад сване одвоји се од побратима те онаки какав је крену, и идавши | за дуго почине под једнијем великијем каменом, па почне да куша срећу у штапу. Куцне њим у кам говорећи: „Све жути цекини да буду!
Кад дође на једну воду, растовари коња да му почине и да мало поспава, јер га је сан био предобио и вино. Кад растовари, сједе покрај једнога мијеха пунана вина и стане
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А чим наступи замор на маршу, онда запишти командант батаљона: — Ресимић, дај такт! Он почине да се спрема: удешава товар, намешта добош, попушта каише да лакше дише и отпетљава маљице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А они му рекоше: — Наш град је заклет, и нико од људи не смије у њему преноћити. Ми смо ту само обдан: чим сунце почине, ми идемо ван, а врагови унутра. Да и један од нас остане у граду, тога би врагови растргали.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нека се рујна ружа Никада не уплете У брачни венац твој! На груд’ма твојим никад Нека не почине Веран ти друг! Приђе л’ ти срце које, Нек приђе празно што је, Баш ка’но и твоје.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моја љубо, верна љубо, Мила си ми ти, — Ал’ се онда заборави Љубит’, грлити. Кад јунаци за слободу Чуда почине, Није штета ни за кога Ако погине. А за мене понајмања Српски умрети, — Та ти ћеш ми сина дати, Да ме освети.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када сиђе под гору јелову, уврати се на воду чатрњу да почине и да воде пије; баци очи под јелу зелену, ал’ с’ од јеле разасјале гране.