Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
слика, исечак мој си, чедност у тембру ланених трења, која ме вуку, струјом магнета, да ти у струку, јасико ведра, починем трајно. Иако не знам шта ти се злати дивизма стаса, грло ли ждрално, аура тела, коса ли, гњати?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ја не знам... али починем да верујем у судбину... срећан случај, назовите га како хоћете. Па ти знаш шта је било пре три дана.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Земља ме тамно вуче да починем, Пусти ме, друже, сама. Што нечишћу зовеш мени годи тамно, Пусти ме сама! ИМАЛО МАЛО ГОЛУПЧЕ Имало мало