Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Срећа је, учо, то беше на облак. Није много штете починио. — Винограде је, мислим, окачио добро? — Само је попов виноград страдао, а они други нису готово ни такнути...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станку су игрле усне. — О, боже!... Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!... Збогом, харамбашо!,.. Хвала ти на очинској пажњи!...
А, гле, ти за њу и не питаш!... Па погледа Станка испод ока. А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи. Осећао је како му пламен лиже образе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, сваки је рђав и сваки је заслужио да грозно испашта, толико је сваки од њих сла од рођења починио. Па је онда смешан сваки онај што запиње да умањи и ублажи нечије заслужене патње. Можда треба све да иде како иде.
Африка
Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету. Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Срећа је, каже, у несрећи, да Трифун није починио тако што. Ђурђе, кад то чу, поче да посматра ту мирну кућу, у башти, и цвећу, разрогачено, и замоли Павла, да то не
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Принц те није ни погледао! Тако Маки сазнаје да је починио кобну грешку, јер је није упознао са краљевићем. Педерчина матора, мисли са бесом — у тим годинама изиграва принца!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Добра вам ноћ! Онда старији другови, иако су помишљали да мали зна као и они сва чудеса, које је владика починио и која су се по народу разгласила, ипак му их стадоше причати, што који: — Кад је оно владика ходио у Котор, на
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: — А јесте ли ви штогођ учинили до сад?
Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађег царевића: — Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао? — јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић.
Кад га војник саслуша, рече му: — Е кад си толико зла починио, сад и ти лези онђе код њих! — па заману сабљом те посијече и њега. Тако су обојица без стрâ ту преноћили.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Бесмо изнемогли од умора и — страха... И ако се крило, ипак је сваки знао куд и зашто идемо. Чувени Деспић беше починио толика чуда и задао такав страх целој нашој околини, да су му приписиване и такве особине, које надмашују границе
А онај Ђокић до њега то зна боље. Зна он све дужности према земљи, па само да му је Бог дао јуначније срце — чуда би починио. Овако, и он иде без воље или, још боље, од невоље.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ово је рекао при ручку неки Турчин, кад му је Србин домаћин, коме је он свакојака насиља пре ручка у кући починио, здравицу напио. Као злогук.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима стане се фалити, шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: а јесте ли и ви штогођ учинили до сад?
Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: „Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, | дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао?“ „Јесам, честити царе“ одговори најмлађи царевић.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. »Хвала Богу!« — помисли Ђурица. Он се плашио само тога
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
да заноће, те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору с њима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: — А јесте ли и ви штогођ учинили досад?
Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: — Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао? — Јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Новица Преле– жанин би се мање зачудио кад би на његову месту видео Дервиш-бега који је до својега бекства толика зла починио!.. – Те то си ти, Селиме? – Баш ја главом, као што видиш!
Петровић, Растко - АФРИКА
Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету. Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Учвршћујући се,« Чумић је пред изборе и на сам дан избора починио са својом полицијом толика безакоња, да је још и пре састанка скупштине његов пад био већ извесан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
16: Србљи и Власи баснослове о чудесама која је Јоргован у Мехадијским топлицама починио; 2) ст. 18: Око Мехадије како с ове, тако и с оне стране, у Влашкој, брда, реке и села имају највише српска имена; и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Одмах до пинте сједи Симеун Ђак. — Знаш ти збиља, Петрићу, какав је зулум Симеун починио у Бронзаном Мајдану? — упита ме котлар Мићан и сагну се да сјарне ватру. — Још мало, па ће прокапати!
— Оно нам је — вели Мићан, па се сагну да метне угљен на лулу. — Оно нам је мало прије причô Симеун какав је зулум починио у Мајдану. Млого је, Бог и душа, ударô у страну, ама није му замјерити: остарио је.
А сад вас питам по реду и закону, ко ће мени штету платити што је овај лопов починио? Из царске је шуме, па ја млим... Судац (смијуљи се и пружа му мало новаца): Ево ти, Давиде, за штету, а овај ће
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Убиство турског султана Мурата, које је починио српски витез Милош Обилић, јесте историјски чин, али је исто толико поетска чињеница.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам каква је мрачна сила смутила његов ум. Знам само да је починио злочин и да зато мора бити кажњен. То од нас траже душе оних који су храбро умрли, борећи се против крволочних
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пре две године, много је читао један учен фратар, који је невешто починио што се иначе често у клостеру почињава, и отишао као метак из пушке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он страшно проклиње Вука Бранковића за издају, коју овај није починио, али коју носи у име свих оних феудалних господара што су, држећи се више или мање пасивно, потпадали под Турке и
Од оца је остануло сину, ђетету је од кољена царство; њему царство царе наручио на самрти, кад је починио“. Кад то зачу Вукашине краљу, скочи краљу од земље на ноге, па потрже злаћена ханџара, да убоде свога сина Марка.
“ „Јесам, царе, али у рђаву.“ Сједе царе казивати Марку што је њему Муса починио; па он пита Краљевића Марка: „Можеш ли се, Марко, поуздати да отидеш у приморје равно, да погубиш Мусу Кесеџију?