Милићевић, Вук - Беспуће
“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка — мислећи непрестано на њу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Умијеће ока да погледа, умијеће уста да се насмијеше. Немир који стално пребива у угловима усница и који без починка моделира на лицу обасјаности и засјенице, осмијех час пун заборава, без јучерашњице, час осјенчан неким прадавним, још
Опточен чивитним појасом мора и без починка опкољаван кружењем времена које учарано око њега струји, он већ одавна фатаморгански лебди над маглицама мојих снова.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Зарукавље ти везла Три лета без починка. Где иглом проденула, Уснама целивала, Драго ле драго. ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) Сан ли је нечисто ли, шта мари, Не
Ћипико, Иво - Пауци
Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље. Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше млададачкој обијести.
је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи. Не хтједе затворити прозора.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свет мача и свет крста стоје на нашим згуреним леђима и за нас нема одмора и починка. Наше дужности нам се намећу као претешки терет који морамо донети до гроба, без предаха.
ми се меша и завезује са длачицама под њеним трбухом, као да је хиљаде малих демона и ђаволака хиљаду ноћи без сна и починка завезивало сићушне чвориће да би нас спојили навијеки вјеков. Гле, ја стојим под Лаушевим прозором.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Девојке пазарише, па и одоше. Остадоше опет сами. Опет мала починка. — Бре! — поче хаџи Замфир — исквари се много свет! Батисаше се и селскије!...