Употреба речи починуше у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

Јер улазећи на небеса рече: „И ево ја сам с вама у све дане до скончања века“. Апостоли у своје време починуше, а Христос је са својим вернима до скончања века као и са апостолима.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Гледао је као иза дубокога сна, а проговорити није могао. Једва у мрак нађоше се на оној истој лединици гдје прије починуше. Мјесец грану и затече их гдје полажу у гроб Мишана.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Дан четврти страшнога јавлења могућности Господње деснице бјеше близу свештеног одиха: химни свете славе починуше и грмљаве слаткијех музиках; легиони у дуге редове са поретком воље свемогуће - сваки к своме летијаше миру те му

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Па чу л’, селе, Маргита ђевојко! Све то бјеху наше војеводе, све су били, па су преминули: који, селе, они починуше, а који ли они изгинуше; данас тога нема ни једнога, сам остаде у Сријему Рајко као суво дрво у планини. Шта ће себе?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности